Učitelj

Просветни преглед 215

школа има преко 1000 и ту скоро прописан је нов програм рада у њима. Сви осуђеници морају свршити основну школу по програму за основне школе а они који ту то завршили, морају да сврше још један курс од 3 године. Програм је сличан програму гимназијском али се од њега знатно разликује што је обраћена велика пажња на пољопривреду, ручне радове и оплемењавање срца. Певање, цртање и свирање такође су у велико заступљени. Моралне приче такође. ћ ж %

Подизање школских зграда. — Министар Финансија уступио је Министру Просвете извесне фондове чији је капитал 600 милиона лира, да се са том сумом подигну школске зграде специјално по селима. Општине ће узимати новац за 50 година без икаквог интереса на зајам па ће га доцније враћати постепено. Рачуна се да ће само ове године, Италија добити око 2500 нових модерних школских зграда. |

о . Музеј дечјих забавишта. — У Милану је отворен музеј за дечја забавишта који већ располаже са масом наставних средстава и ствари, које могу да интересују децу. Интересовање за овај музеј је вслико како код наставника тако и код свих грађана у опште. , %

Аналфабетизам у Италији. — Последње податке о броју неписмених дала је Државна Статистика 1911 године. После тога у том погледу немамо никаквих података а нарочито због рата. Тако је 1911 године било у Италији 34,611.377 становника од којих мушких 17.021.377 а женских 17,649.687. Од тога броја било је мушких писмених 9,698.934 а неписмених 7,244648. Непознате писмености (неиспитаних) 92.256. Женских је било писмених 8,694.906, неписмених 8,862.525 а непознате писмености 92.256. Кад се од укупног броја становника одбију деца испод шест година, која су неспособна за наставу а којих има 5,212.109, онда остаје способних за наставу 29,459 268 становника од којих су 14,371.044 мушких и 15,088 224 женски. Од тога броја писмено је 18,322.454, што значи да је неписмено 37.69/,.

Од 14,371/044 мушких способних за наставу, било је писмених 9,662.699 а неписмених 4,671.674; а од 15,088.224 жен-