Učitelj

250 Учитељ

свет пропасти, ако се не врати религији и моралу, чије су философске заблуде и политичка насиља банкротирала. Оваква рачунска дрека државе, која је народ довела до ивице пропасти, па најзад и себе саму, нити ће повратити религију, нити моралност.“

Којој је цркви припадао Песталоци: католичкој, протестанској или ортодокснојг Ниједној.

Како мисли Песталоци о хришћанствуг У својим

„Испитивањима“ он каже:

· „Хришћанство је моралност, кад је оно ствар ин-

дивидуалности појединих људи. Оно није државна религија или једно државно средство за неки насилни Циљ.“ _ „Када религија постане државна, онда се она пре-

твори у секту и тада слепо служи свима неправдама.

државе и свима обмањивачима, чија је корист да народ вечито држе у грађанским и религиозним заблудама. Стога ми као држава и као нација нећемо имати ни-

какво хришћанство. Националне религије, које су узеле

рибарски прстен и крст за државне и сталешке знаке не престављају науку Христову.“ – У чему се по Песталоцију састоји право хриш-

ћанство2 Пре свега не у вери, већ као религија само

у моралности.

А како разуме Песталоци моралност хришћанства 2 ( томе говори он у „Линхарду и Гетрурди“: „Уздизање угњетених, збрињавање сиромашних са храном, оделом, кровом јесте свети спољашњи знак хришћанства“. -

У. „Христофу и Елзи“ Песталоци пише: „Попови треба народ да доведу ближе човечности, а не звезе дама“, или што је исто: „пут ка небу јесте испуњавање дужности на земљи“ и: „несрећа се мора уклонити рукама и ногама а не устима“. Истинита и 03биљна религија има осим тога и ту незгоду, да се често мора да има посла са неуљудним непријатностима сиромашних, бедних и угњетених.“

Као што се јасно види, Песталоцијево хришћанство није никаква догматична вера и ниједна црква,

Пана