Učitelj
258 Учитељ
ЕРНСТ. МОЈМАН
Пре извесног. времена дошао је одговор из Лајпцига где књижар јавља: „генски“ Ни радавошвсће Рзућојогје“ не излази више јер је Мојман. умро. А. ко је имао прилике да разгледа бројеве „Пешвзсће Зећше“ из 1915. године тај је могао да прочита један тужан некролог, да је једног мутног дана, у доба опште ратне анархије и кризе међународног морала, ис-
чезао један честити ум који је целога свога века радио на. пољу експерименталне психологије и педагогије, да је умро у.
тишини Ернст Мојман чаш драги учитељ са севера, чије ће име остати дубоко зарезано у срцима свих људи, који су волели педагошку књигу, који су га познавали и осећали огромну вредност његову. ; .
Мојман је рођен у Немачкој 1862. год. где је и своје шко-
ловање завршио. Године 1891. положио је докторат филосо-
фије и одмах отишао у Лајпциг да се упише у Вунтов Песихолошки Лабораторијум. Његова вредност осетила се врло брзо и после годину он постаје Вунтов асистент где се одликовао својим енергичним и брижљивим радом на испитивању деце. Године 1897. буде позван за ванредног професора у Цирих где је већ 1900. год. постао редовни професор за индуктивну фи-
лософију и општу педагогију. У Цириху је Мојман основао
Психолошки Лабораторијум и почео вршити разна испитивања
над децом уз припомоћ огромног броја својих ученика, међу.
којима су били из наше земље Паја Радосављевић, Милош Перовић, Ранко Јовановић и Борје Чокорило. Из тога доба Мојман има најбољих својих радова, који се одликују својом дубином и нарочитим стилом и то је доба његовог најплоднијег рада. Он је знао немачки, француски, енглески и талијански и редовно је пратио развој психологије и,дедагогије код тих народа. За тим као члан комисије за испитивање учитеља, имао је прилике да уђе у многе ниже и више школе, да прати развитак деце и да пише чланке у многим педагошким часописима. Он је сам покренуо и издавао: „Агсту Ни 4 сезатпие Рзућојовте“, који је био познат под именом „Мојманова архива“ и то онда, кад је Вунт већ био издао 20 свезака својих „Рћућоворћ. Уифеп“ па их за тим обуставио. На томе су часопису сарађивали Вунт, Циен, Килпе, Крепелин и Штеринг а после
-