Učitelj
#
262 - | Учитељ
јачким рачунањем помоћу следовања тонова, ритмичких покрета и других сукцесивних утисака,
Поред разликовања рачунске и с погледом на вишу наставу машематичке обдареносги, које се вероватно не поклапају, а од којих се прва исцрпљује са способношћу савлађивања четири вида. рачунања и ослања више на бројно памћење, на асоцијативно механичке процесе и можда још на способност образовања аналогија у рачуну, док је другој напротив ослонац делом у великој просторној тековини представа, делом опет у способности за рад само са логичко-апстрактно схватљивим комплексним бројним функцијама и функционим склоповима,
_у школи се мора нарочито фиксирати још и рачунска нормална.
обдареност ученика. Ова нормална обдареност обележава се: памћењем бројева, карактером бројне представе, логичким ра-
зумевањем бројних функција, и томе слично. Али се осим овога
мора водити рачуна и о активном и спонтаном добијању појмова о бројевима и количинама, као и да се обезбеди т. зв. „настава рада“: мерењем и прављењем основних облика тела.
До ових закључака дошло се, као што видимо, у главном
"путем психолошке анализе бројних представа и рачунских опе-
,
рација у вези с експериментом. Међутим, ради потпуности су вршена и психолошкб-генетичка испитивања о постанку бројних представа и појмова, како би се могли утврдити ступњеви
и њиховог развитка код деце. Експериментална истраживања
ове врсте дала су као резултат ове три чињенице:
а) Дечије бројне представе у упоређењу с дечијим осталим
чулним представама постају релативно доцније; 6) Оне се развијају помоћу бројања предмета; и в) У почетку имају оне потпуно карактер конкретних
индивидуалних представа, оне су дакле представе броја пред-
меша или појава, "односно радња, па -ев. после сасвим поступно преиначују у апстрактне бројне појмове, а при рачунању се опет у исто време рачунске радње арушомашигирају и механизирају. Код шестогодишње деце приликом њиховог ступања у
- школу, према најновијим испитивањима Екхарша и Мојмана, |
бројне представе су врло неједнако развијене. Докле поједина деца разумевају бројеве 1—100, каткад и до 1000, дотле друга не излазе ни из уска круга бројева 3—4, Али се ширење круга
| „