Učitelj
|
Пред зору нове школске просвете 21
ција свију училишта беше хапхазардно и својевољно опредесљивана од стране новчаних обзира и административног комодитета. Оно што је потребно да се рацијоналише педагогија да васпитање постане уметност која се оснива на научној педагогији јесте основно начело које треба да опредељује цељи, организације, избор и поредак наставног градива, методу, дух и друге битне чиниоце у васпитно-просветном процесу.
У погледу на задаћу васпитања видимо да родитељи и обични грађани и захтевају од просвете приправљање за живот, способност да се стиче насушни хлеб. Социјолог опет захтева друштвену делотворност; психолог се занео хармонијским развићем способности или организацијом стечених навика акције; биолог тражи прилагођавање за средину у којој се живи; моралиста опет гине за развићем карактера. Циљеви грађанства, знања, култура, запта (дисциплина), потпуног живљења — све ово има своје заговораче, сви они имају свога гласа у просветној машинерији наших школа. Како се могу развити одређени и научни модуси процедуре, које се јединствено мерило може успоставити да би се и Наставна Основа могла одабиргти на основици компромиса ових главнијих идеала васпитне- школске просвете 2
У погледу на школску организацију можемо лако уочити да она постаје све то замршенија особито од како је почео и престао светски рат. Ова сложеност нарочито долази од све то јачег истицања индивидуалности и прилагођивања на нарочите социјалне типове. Али поред свега тога не достаје нам основно начело за организацију и уређење. Проблеми ипак остају нерешени. Да ли обучавање треба да је у маси (колективно) или индивидуално (појединачно)г Да ли варошку школску децу треба делити према годинама, узрасту, стасу, народности, гекономско-социјалним приликама, или пак према школском успеху као што се то огледа у оценама из наставних предмета и опште интелигенције ђака Да ли би разреди требали да се састоје из 2 или 50 ђакаг Да ли би наше школе требале да
| се оснивају на подели у 6,6—-6 година, у 6,2, 476 година,
или у 8, 46 година2 Да ли је департментални начин америжанске школске организације згодан и за нашу школску децу Да ли би и код нас требало увађати организацију интермедијане школе Да ли је боље обучавање у групама или раз-