Učitelj

38 Учитељ

одраслог човека, а тако исто и детиње постепено .приближавање духовном и телесном хабитусу одрасла човека

г. На темељу горње процедуре добија се средње или нормално дете. Сада је потребно да се проучавају виша и нижа разилажења од нормалног, презрелог, више надареног и натприродно надареног детета с једне стране, и духовно и физички закржљалог детета и његови екстремни случајеви, слабоумно дете и духовно дефективно дете с друге стране.

д. Други, велики проблем експерименталне педагогије јесте изналажење развића нарочитих духовних функција, н. пр. чулно опажање, идеацијона активност, памћење, моћ апстракције (уопштавања) и мишљење, хотења и емоцијоналвих [0сећајних, чуствених) покрета.

3 Ова општа проучавања треба сада да се надопуне про– учавањем индивидуалности, индивидуалним разликама у групама, варијацијама међу децом у различитим степенима развића.

4. Испитивање разлика у индивидуалној надарености такође морају предузимати, Т. |. мора се испитати научна доктрина надарености.

5. Педагогија се не бави само дететом у опште, већ са школским дешешом, ђаком. Једна значајна фаза педагошког испитивања састоји се у проучавању држања, понашања дететовог у његовом школском раду. Овај рад треба да проучава три стране:

а. Анализу духовног, шелесног рада дететовог и проучавање његових погодних и непогодних услова. Ове доводи до технике и методе школског рада или технике и економије детињег духовног рада. Е

6. Сваки рад има хигијенску, здравствену страну. Због тога се мора проучавати духовна хигијена школског рада (ово не треба бркати са уобичајеном школском хигијеном).

в. Однос између домаћег (кућеввог) и школског рада такође треба испитивати, јер изолован рад у кући (или после школе у разреду) и скупни раду школи (колективно учењу) два су различита проблема, подједнако важна по нову школску педагогију. ;

6. Али не треба проучавати само општи ђачки рад већ и његов рад у нарочшпим наставним предметима. То је ди-

дактика коју је онако лепо развио ДР. В. А. Лај у Карлсрују..