Učitelj

Методика 45

~

чима. професора Сикорског: „можда човечанство никада није. боље» и тачније оценило „дар. говора него: што је то било у старој Грчкој, где је методика учења јез "била доведена на

висину истински научне технике“ _

„3“ DRMCKHM. IIKOJEaMA,/y ови je пренет систем грчкбг образовања, школски- рад на језику прима већ формални карактер.

„Од свих наука које су у грчким школама сачињавале градиво за. образовање, а рука а И писане нашле. 3039 У Риму најплодније земљиште.

„Вештина говора се и убрзаним темпом, И "предњачила. је испред садржине. „Разум “се упутује. форми И формалној страви пре него: на садржину која ствара форму“, каже Вилман.- И-услед тога рад на језику, вежбања у вештине говора изгубила су своју вредност у смислу "обравовања. |

У „епоси -Препорођаја, када су у образовању ускрсле грчкођримске. тргдиције, способност иврарнеја сматра се већ. као. пробни 'камен- сваког образовања. |: 7

Школска вежбања у исказивању претварају o панк у просту обраду речи, Уметност. пред извештаченошћу уступа у позађе, а дух „испред технике; Овде се већ сусрећемо са потпуном. хипертрофијом нормалне стране образовања.

Систем савременог образовања добио је из епохе Препорођаја у наслеђе, између осталога, и једну особеност: он је ' необично много места уступио филолошком градиву. Било је“ времена 'кад је у основним школама граматика матерњег језика била главни предмет, а граматика старих језика у средњим. Могло се очекивати даће се у таквом“ систему образовања · наћи доста места за вежбања у вештини говора; Па ипак није: тако било. Упоредо са поменутом наслеђеном цртом у савременом се образовању јавља тенденција да се умножи број наука: које у школско градиво -за образовање уносе 98) део, увели-' чавајући и саме уплате.

Та. се: тенденција у: потоње време све јаче осећа у почетним народним школама: Изгледа да и нема научне области за коју се не би постарало: да уђе у течај народне школе бар _ у облику поучног чтива.

Последица је била, да наставник који мора да даје што | веђу количину корисних знања“ "просто нема кад да се задр= 4 жава на .пропитивању ученика) зна преради, на "репродуковању |