Učitelj

:44 Зага а те Њ

" Очевидно je, прво, да још није, колико би то: врсни; познат сав огроман значај вежбања у вештини изражаја (разумљиво и јасно ислагање мисли), веома важној за образовање; а друго, још нису јасна она основна начела по. којима се та вежбања морају вршити. у

Овај скромни рад намењен је управо разјашњењу и једног и другог.

Anu ипак се морам оградити: ја не мислим да ћу нешто ново. казати. Много шта што ће наставници овде наћи биће само понављање познатога. |

Али у педагогици нема мало таквих мисли које не само што се могу понављати него и морају, које су, по Хилден"брантовим речима, „у умној области сличне зрнима која у себи крију неисцрпну, вечно обнављану животну снагу“

П.

Ни један од система за образовање, познатих у историји, не искључује сасвим вежбања у вештини говорења и писања. Али вредност која им је давана, и место које им је у школама остављано у осталом раду на образовању, у многоме је неједнако.

У приправним школама старе Грчке вештина у исказивању, вештина говора, заузимала јв средишво место. Ова је, ако не магеријално а оно формалзо, служила као телеолошка веза међу предметима тих школа. Помоћу вештине говора Грци су у једну целину спајали и вежбања у језику, и позна-. вање рачунања, просторних величина, и других области. У изградњи таквога система научних предмета Грци су, између осталога, видели средство за образовање, бар као украс човеков, али не само као спољашни украс него као потпуно стапање са личношћу, дакле као средство које ће га претворити у истинску својину човекову, која се не да изгубити.

И заиста: грчке школе су биле у стању да елементе образовања претворе у другу природу човекову на тај начин, што су ученике приморавале да научно градиво облаче у танушне говорне облике, чинећи тако могућност да све што су примили пређе потпун психолошки круг, почевши од посматрања, испитивања, па завршујући репродукцијом. Грчке школе нису образсвање друкчије ни схватале. То је, можда, јединствен у „својој врсти суд о вежбањима у исказивању. И да кажемо ре-