Učitelj

За јединство школскога система 115

основне школе заборави и оно што су у њој научили, па и саму LN и онда се она грдна провалија између живота у градовима и живота у селима у нас никад неће ни изравнати, нити бар умањити, а која провалија готово и не постоји код наше северне браће Чеха. То су, ето, последице и резултати кад у једној држави нема једне утврђене просветне политике, и једнога утврђенога плана и система за рад на пољу народне просвете и једнога утврђенога државнога школскога система.

Идеја о јединству школскога система није сасвим нова у нас. Њоме се је у нас одушевљавао још пре неколико десетина година наш највећи школски реформатор Стојан Новаковић, коју идеју као здраву и добру идеју сматра и наш добро познати педагог и просветни раденик Љуб. М. Протић.

_ Приказујући радњу Ст. Новаковића на просветноме пољу у „Споменици Ст. Новаковића“ (157 књига Срп. Књиж. Задруге ст. 124 и 125) вели да реформаторски рад Ст. Новаковића на просветноме пољу „обухвата. све наше просветне установе“. ...Човек готово да зажали што све то није обухваћено једноставним законом... Вероватно да би Стојан Новаковић обухвашиод све школе једним законом и извео реорганизацију свих школа једновргмено да су прилике у земљи биле боље. Није немогућно да би његов план за опште преуређење школа био одложен да га је тада изнео на решавање. Да то не би било, он предузима посао делимично, задржавајући мисао о плану за општу реформу за себе и своје помагаче и саветнике“.

*

У новој уједињеној држави нашој настала је пот-' реба новога времена и нових прилика да се изведе реорганизација свих школа. Томе послу већ је приступљено, али, на жалост, томе се послу приступило и сад, као и увек до сада, без плана и система; # сада се реорганизација школскога система хоће да изведе, као и до сада, на парче и на дохват. Једна је