Učitelj

212 ~ Учитељ

недостатак у учитељима и влада је била принуђена да 30 ап-_ рила прошле године донесе закон о повећању учитељских плата. не би ли на тај начин учитељски положај начинила привлачним, али су ресултати остали негативни.

Ветћоп износи једну статистику по којој је и број; студената по свима школама почео нагло да опада. Тако је на Сорбони било уписано 1919-20 школске године 17000 студената док је ове 1920 21 било уписано само 11.000 студената што представља половину уписаних студената пре рата 1913 године. То је све разумљиво кад се зна, да се 1913 године могло живети са 180 франака у кварту |Бабпо, док је данас потребно најмање 600 фр. па да се у томе кварту удобно живи. Из тога разлога родитељи су почели да своју депу шаљу на занатд и фабрике, где још од првога дана почну да зарађују себи хлеб и Вешоп констатује да ће ова културна криза мвого нашкодити прогресу Француске.

Свет француских интелектуалаца данас се осећа страховито понижен и као жртва једне незахвалне социјалне мржње. Забринути проблемом егзистенције, културви раденици посвећују највећу пажњу своме сопственом опстанку удаљујући се на тај начин од рада за добро отаџбине и народа. Гурнути на поље материјалистичких брига, они су почели да оснивају лиге „АРУСОВИ интелигенције“ и „Федерација интелектуалних раде· вика“ и да у њима примењују синдикални критеријум називајући себе новим духовним пролетаријатом, а 19 јануара у листу _ „Ки зпезгапсе“ Е. Тазвегапа бацио је идеју о стварању једне „Увиверзитетске Банке“, која ће служити искључиво за културне потребе. Исто тако месеца марта посланик |еђеу поднео је предлог о оснивању једне „Националне литерарне банке“, која би имала да помаже искључиво писце и издаваче, а 9 априла упутили су наставници средњих школа један манифест

позивајући на стварање класних кооператива и на Gop6y npo-

тиву скупоће.

Све тб показује да равна живи у доба културне кризе, која ће је бацити далеко_ уназад да ће се последице тога дуго осећати и у културном и у социјалном животу њеном.

P. M. Cr.