Učitelj

Просветни преглед 215

1918 године, који се односи на живот студената, и од 1 октобра 1918 год. који се односи на постављање професора.

А Првим декретем укинута су сва ограничења и препреке сза ступање на Универзитет. Сви руски грађани, који су старији од 16 годица, без разлике пола, народности и вере, могу да походе Универзитет и да узимају учешћа у свима његовим радовима. јер за ступање на Универзитет данас се не тражи никакав испит нити диплома и настава је на њему бесплатна. Чак сиромашни студенти добијају нарочиту помоћ за студирање.

Другим декретом од 1 октобра 1918 године радикално је измењен положај професора. Пре свега њима се гарантује сталност само за :0 година, док је раније она трајала 30 го„дина. Затим избор професора од стране факултетског савета, који је до сада вршен помоћу тајног гласања, замењен је конкурсом и најзад су доценти изједначени у правима са осталим наставницима. Сваки доценат, који за три године држи предавања, има сва професорска права. Покушано је, да се за професоре доведу млађе снаге али су на конгргсу већином избирани стари професори, те изгледа да је због тога декре- | „том од 5 нов. 1920 год. избор O. UI на Државни ХНаучни Савет. ~ |

Велика карактеристика данашњих руских Универзитета је и та, што су у њему почеле да учествују разне пролетерске организације. Ово је дозвољено одмах после револуције на састанцима држатим између професора и студената и маса раденика нарочито металургијских и електро-техничких почело је походити Универзитете. Али декретом од 15 септ. 1919 го„дине основани су на свима Универзитетима тако звани раднички факултети и наређењем од 27 септ. 1920 год. позвати "су сви синдикати, да морају сваке године слати известан број. раденика на ове факултете. Данас пак таквих факултета има :32 са 17.000 слушалаца од којих су 60%, раденици, 15%, сељаци, 109, војници и 1595 државни чиновници. Услови за пријем на те факултете јесу: знати добро писати и читати и имати основне појмове из артиметике. Настава траје две године, У другој години им се факултети деле на три секције: физичкоматематичка, природна и социјално-економска. На овим се "секцијама спремају кандидати, да се могу уписати на више "шкоде "на пр.-на медицину, технику и т. д.

4»