Učitelj

поједине ученике да му реченицу понове. То исто у хору... Другога часа, поред онога „један“ из прошлога часа, ставља још једно „један“ и каже: „То су два један“. Затим се ставе коцке једна врх друге. Учитељ каже деци: „Ово је два“. Поред ова два става ставе се сада две коцке уједно (цело два) па се онда размакну једна од друге. Опет учитељ каже : „Ово је два“. "То исте раде деца појединачно и у хору. „један“ и „два“ ставе «се сада напоредо. Показујући на „један“ учитељ пита: „Шта је ово“. Јављају се поједини ученици. „Покажи један“. „Ово је један“. „Покажи два“. „Ово је два“ један ученик показује и пита кога од својих другова и т. д.“ M Да ли се оваквим поступком постиже сврха 2 Размислимо о томе: представа броја је представа односа, Т. |. њена се садржина не може (непосредно) чулно опажати. Кад дакле стоји преда мном једна коцка, ја видим извесну материју, никако не видим оно што чини представу броја. Па Напротив представа броја овако се образује: оком (уопште чулима) добијемо извесне представе ствари, а са њиме иде у поводу извесна духовна радња, којом се образује представа о броју један. Укратко: оно што сачињава представу броја један, не може се чулима опажати. Даље. Дете је пре ступања у школу, стекло навику, да име, које чује при опажању неког предмета доводи У везу са "самим предметом. Кад се изнесе детету једна коцка из Тилихове рачунаљке с напоменом: „Ово је један“ — онда дете мисли да је „један“ ствар која се прави од дрвета, која сем тога има толико, оваквих и оваквих страна ит. Д. Дете дакле обраћа своју пажњу на оно што се његовим чулима приказује; никако пак и не наслућује, шта сачињава однос броја. Ништа природније од тога. Сви знамо да деца обраћају своју пажњу ономе што је опипљиво. Као што Вгаш ват поступа, тако поступају и сви они, који место Тилихове рачунаљке употребљавају црте, каменчиће и т. д. Код таквог поступка дете за број мисли да је нешто што он никада није, а међутим треба да оперише са односима (бројевима), које никако ни,схватило није. Последице су неизбежне. Чујмо, шта пише А. Хеншел: „Више пута ми се дешавало, да меко дете, пошто је тешком

+ Сравни разлагања из УН. одељка. |