Učitelj

хватају сву сеоску популацију, већ само један несразмерно мали њен део. Од јавних предавања, одржаних једном у години и само овде онде, нема велике користи ни успеха. Таква местимична предавања, једном у години одржана, слачне су појави“ метеора, који засијују свом јачином јасне и блиставе светлости да се одмах за навек угасе. -

Просвећивање широких народних слојева путем јавних. предавања, по мом мишљењу, треба схватити као општу вародну школу одраслих, који се не могу корисно служити књигом, где се предавања вербално држе и очигледно из оних наука, које имају најтешње везе са животом и радом којим се занима, од кога живи и има корист наш сеоски свет. Кад се тако правилно схвати задатак и циљ народног просвећивања путем. јавних предавања, онда сеи извеђење његово мора према томе“ и организовати.

Из овога се одмах види, да се такво народно просвећивање не може по селима изводити ван школе И ван учитеља, скоро јединог интелектуалца, који стално живи у народу. На приватну иницијативу — културне одборе, не сме се оставити. искључиво тако важан државни посао. Она је свакојако добро дошла, али је секундарног значаја. Покушај са спровођењем народног просвећивања, које тако битно тангира државне и социјалне интересе, путем приватне иницијативе, имали смопре рата са Кулгурном Лигом, а њен рад и њен неуспех познати су вам.

Тако ће бити и сада, ако се народно просвећивање путем. јавних предавања не врши преко народног учитеља, Јер само се тим путем могу држати иста предавања, у исто времену свима местима Отаџбине где има школе, и то не једном у години, вего целога зимског гечаја, два-три пут месечно, и то" недељом и празником, што чини за шест месеци 18 јавних предавања. Само на тај начин могла би се спровести поука најширих слојева систематски и добро организована. Такво просвећивање могло би се вршиги стално кроз све године, и од њега би било несумњиве користи.

Предавања би обухватала на првом месту хигијену, па онда пољопривреду у свима њеним гранама, познавање (Отаџбине и народа, грађанске дужности и права и морал.

Онако исто као што се ниједан уџбеник не сме пустити у школу без прегледа и одобрења, тако исто ниједно предавањеза народ у циљу народног просвећивања не би се смело држати, ако оно није прегледано и одобрено. Научне заблуде или. погрешно третирање каквог питања, које је животно за сеоску пспулацију, а које би некомпетентна и ненадлежна поједина. приватна лица уносила, више би штетила но користила. Онда би требало држати нова предавања, да се те заблуде искорене: и погрешке исправе.