Učitelj

Методика 329

шдејама у њих неосетно, испод-тија, теку њихове сопствене жисли. Све оно што некога почешће игнорира. Међутим сопствене мисли ученикове, његова сопствена посматрања, показују се као градиво од највеће вредности за израду оригиналнога стила.

И ето, слике и јесу оно средство кеје учитељу мора помоћи да изазове и да натера да се појави та, од њега скривена, духовна вредност његових ученика, те да то градиво може обући у говорни облик. Улога слике чисто је службена, те се стилистичка вежбања не могу претварати у тачно и подробно тумачење саме слике. Из њене садржине ученик he „узимати, —- и нека узима — само оно што одговара кругу његових реалних представа. Објашњење онога што је ново, непознато, умесно је само тада када је тема без тога неразумљива. Ту су свакоме ученику објашњења потребна. |

Они ће по асоцијацији идеја допринети развијању теме много таквих слика и мисли којих на нацртаној слици нема. А то се и жели.

Што се тиче реда у распореду тема, у њиховој поступности, тешко је остати само на једноме, коме било систему а да се сви други искључе; и тешко је утврдити које теме најбоље одговарају готовини реалних представа у детета. У даноме случају много зависи од места у коме је школа (град или село), од читанке којом се у школи служи, од ученикове индивидуалности, и многог другог. Али уопште, у избору слика за разговор треба нарочиту пажњу скренути на тешкоћу сижеа, на сложеност наслиханих релација, на схватљивост којој подлежи представљање психичких преживљавања, на степен суделовања самосталног твораштва, и тако даље.

(С обзиром на то што се главни смер разговора по сликама и састоји у развијању учениковога говора, да се он научи више или мање правилно“ изговарати речи, потпуним везаним реченицама зи ис«ав својих сопствених -мисли, осећања и преживљавања, што је изазвано разним. представама: с обзиром на то јасно је-да говорна вежбања те врсте много више одговарају смеру, али не према појединим сликама, међу собом _ "невезаних по смислу, него по читавоме низу повезаних слика, спојених општом мишљу, и које поступно отварају и развијају жоји било одређени случај или догађај самога детета.