Učitelj

Књижевни преглед 349

зедостатке, а никако му не говори о његовим способностима. Ова му не даје слободу — већ га приморава.

И ако се стално говори о некој користи коју даје школа, ипак се нема смелости за признање да стара школа утиче штетно на децу, благодарећи систему принуду, који нам оду"зима могућност да их васпитавамо у здравој, нормалној средини. Чак је маса највећих људи говорила са највећим негодовањем о свом ранијем школовању. А шта је жалосније од тога кал школа или не уме или неће да се понаша према својим васпитаницима онако како то захтевају природни закони развића. У старој је школи дете ствар, објект, који мора да се подчињава наставном плану и систему. Оно није субјекат чију срећу треба имати у виду. Преоптерећивање дечјих духовних сила знаћи задржавање њиховог развића; значи постављање барикада између нас и деце. |

Трагика старог школског васпитања и јесте у томе што оно има искључиво економски карактер. Лечење овога могуће је са потпуно супротним лековима. Задатак школе мора да произилази из природних дечјих способности и склоности. Школа мора да уложи напрезање у то да образује децу сходно њиховим личним својствима, таленту и тежњи према раду. Томе Бе одвести само школа рада, школа слободе, светлости и правог живота. Младост мора да се проживи у име младости.

Добра поставка школског рада дотерује однос између васпитача и васпитаника те он постаје онакав какав је између родитеља и деце. Временом и с развитком самосталности у ученика тај однос добија други облик. Наравно, да смо далеко од овога пошто стара школа пребацује копрену преко домаћег васпитања.

Прве године у школи морају бити прожете духом слободе и духом у коме нема принуда. У школи деца морају осетити да су деца, а не затвореници, који су приморани да преседе неколико часова непомично у учионици. Наставни циљеви старе | школе условљавају ову принуду и прво дечје ступање у школу јесте уједно и први њихов прелом у животу и њиховом природном развићу. До ступања у школу у њиховим се радњама испољавало стварање. Сад се то одбацује. Дете постаје материјал, који се до ситница подчињава школском закону и његовим извршиоцима. Писац тврди да први месеци чак и прве