Učitelj

Психологија 403

u svijest našom pažnjom, našom voljem, dok je „igra asocijacija“ posve štetna i besplodna. I pažnia ie jedina — kako veli Dr. Barth („Elemente der Frziehungs-u. Unterrichtslehre — str. 266) — koja spriječava te refleksne pobude iz kojih nastoje „igre asocijacija“. |

Po Barth-u dvije su pažnje: osjefi/na, (sinnliche Aufmerksamkeit) i intelektualna. Prva ie nehotična (n. pr. kad nešto opazim u prirodi i promatram), a druga je hotimična, svojevoljna (n. p:. kad u mislima obnavliam jedan promatran događai, ili kad napamet recitujem jedan stih). |

Meumann dijeli rad pažnie u glavnom na dvoje: infenziyna (koncentrovana) i distributivna (podijeljena). Prva je odlika dobokih mislilaca, a druga pojava kod praktičnih društvenih zvanja. Kod intenzivne pažnje krug se predočaba sužuje i ide — da se jednostavnije izrazimo — u dubljiinu, dok se vaniski utisci, pogotovo osjeti kože, na minimum reducirani, a u izvjesnim sluča|evima potpuno ne zapaženi ostaju. Karakterističnih pojava kod velikih naučnjaka ima u istoriji razvitka nauke vrlo mnogo.

Distributivna pažnja može biti normalna i pasivna. Prva је ondje, kad čoviek može više utisaka pažljivo da shvaća'i prema tome da prati i izvršuje s uspjehom nekoliko radnja. Dok ie druga razasuta na više strana, bez đa se išta tačno shvaća. Ovo je štetan pojav, a po svojoj prirodi vrlo je bliz i sličan „igri asocijacija“.

_ Važno je pri ovom istaknuti koncentraciju i distribuciju pažnje

kod učitelja u njihovom praktičnom radu. Često puta susrećemo nastavnike, koji okretno, viešto i sa mnogo elasticiteta rade u svom razredu i zabavliaju živo svoje učenike. Čitav ie razred u jednom pokretu i svi učenici pokazuju približno isti interes, isto oduševlienie za ono, o čemu je užitelj počeo s njima da razgovara. Za ovakove nastavnike obično kažemo da su to dobri pedagozi i vrsni metodičari, i kad prisustvujemo njihovom radu u razredu, mi smo uznešeni onim umijećem i lahkoćom, kojim se obično oni odlikuju. Drugi su antipodi ovima. Ili stoji nespretno na jednom miestu ili se bez razloga šeće zapravo ko nekom izvaniskom silom pokreće amo, tamo. Svaka mu je gesta neprirodna, namiještena, a kad govori zapleće se, zbunjuje se i crveni. Večinom pita jednog ili dvojicu učenika naizmjence, dok ostali razred ostaje nezapažen. Ovakovih pojava ima često kod početnika u nastavnim vježbama, a ima i kod učitelia sa više godina službe. Ne mora a