Učitelj

Из школског рада 413

да отресе руке од тога посла, јер је уверен, да чини нешто ван круга и моћи дечијег схватања и дечје пријемљивости, кад на пример чује, да од речи каже, да је реченица, од реченице реч, од слога глас, од гласа опет слог или реч, и т. д. Једном речју постизава се један галиматијас и после све муке и целог труда тек ако успе да четвртина буде на чисто у разликовању ових сувопарних апстракција.

| Дете кад почиње да проговара прво даје од себе глас, после једном речју изражава читаву реченицу и касније, мало по мало, саставља реченице и у томе научи говорити. Према таквој психологији детета а и према позитивним методским принципима: од простога ићи ка сложеном и за аперцепирање представа у свести употребљавати актизност што више чула диктује нам да припрему за читање, овакву, каква је, просто испустимо. Каква чулна радња учествује код упознавања речевице, речи, слогова и гласова пре читања и пре писања, одговор је: једино слух, а где год може око да допре, не сме се ништа без његовег учествовања предузети.

Деца заиста треба да знају шта су реченице, шта речи, шта слогови, а шта гласови, али систематски их о томе учити, није потребно. То треба да науче тако, као да изгледа, да су научила сама од себе. То управо и не треба да знају пре читања и стога то, што зовемо припремом за читање треба прелузимати упоредо с читањем а највише с писањем, када ће принцип очигледности да има своју главну примену.

Треба почети прво с гласом, па ићи с гласа на слог, са слога на реч и с речи на реченицу. Кад се учи слово ту јен глас. Колико гласова изговоримо, док једанпут отворимо уста, то је слог. Што је за себе написано или наштампано у буквару, зове се реч а реченица више речи са знаком застајања на крају. У томе се састоји цео поступак.

То се све научи неприметно кроз читање и писање, нарочито писањем по диктату. На тај начин даје се гаквом поступку и забавни тон и без муке долази се до повољног резултата, јер тим начином апстракције се конкретизирају и лакше продиру у свест детета.

Поступак је једноставан. Код сваког слова треба споменути, да оно каже глас и глас који се отеже да се зове самогласа глас који се не може да отегне да се зове суглас.

Учитељ 4