Učitelj

Листак 437

у корист набавке нота, хармониума и др. потреба друштвених, споразумећемо се да нешто мало и сами улажемо од својих средстава у касу, а вероватно да ће нас и црква што помоћи как будемо редовно певали у њој, те тако ћемо обезбедити „опстанак друштва и плаћати хоровођу. Рекао сам им да не "треба одмах да „звонимо на велика звона“. Поступно нека «се развија ствар, па ће, мало по мало, од младе биљчице раз"расти се велико и лепо дрво којим ћемо се ми дичити а које Бе наше лепо К.... украшавати.

Цело друштво пристаде на мој предлог и сви беху одучшевљени овом идејом тако да се још оног вечера састави списак свих младића, који ће се позвати на састанак ради, образовања друштва. Чак се скупише добровољни прилози за „дсновицу друштвене имаовине. Понудише се људи, који ће из својих средстава плаћати хоровођу, док не стане друштво на своје ноге. Одабраше лица, која ће ићи да известе владику, и која ће ступити у споразум с општином и т. д. дакле једном речју ствар се тако обрте повољно да ја нисам ни сањати могао да ће се успех тако брзо постићи.

За кратко време дружина је била потпуно организована хоровођа набављен, рад на спремању отпочета и интересовање у грађанство се веома распрострло. У хору су били само тртовци и занатлије, неки чиновници и један свештеник, а и ја сам редовно певао с њима. Научили смо лепо били ТопаловиЋеву „службу“ и кад сме били готови, почели редовно певати у цркви на хору. Пошто је то била новина за К...., свет је долазио у цркву као на чудо, допало му се је наше певање, хвалио нас, а и владици је било веома мило. Али нас у даљем раду омете Српско Бугарски рат. Хоровођа је морао ићи у војску, а и неки чланови, те се рад обустави. Ја нисам био војник те сам остао с неколико учитељица и старим управитељем пок. С. Јовчићем да радим у школи а остали су учитељи отишли на војне дужности у рат.

После свршеног Срп. Бугарског рата 1885. год. прошло је доста времена док су се средиле прилике у земљи свуда па иу К.... За то време ја сам радио приљежно у школи и смишљао шта би још могао да започнем да радим у културном погледу док се мало среде прилике.

У К...., као по готову, и у већини наших вароши у