Učitelj

Метода испитивања Француских педолога може се свести на двоје: ношроспекцију и екстроспекцију. И Французи траже да се бескорисна догматичка метода замени експерименталном методом, која се састоји у интерогацији факата. Чињенице се морају негирати, упоређивати и испитивати према своме кроку и ефекту. Интроспекција значи непосредно посматрање факата свести помоћу мишљења саме особе која се испитује. Постоје велика опасност у овој методи и где год је могуће треба регистрирати стање духа (писма, дневници). Екстроспекција значи проучавање душевних стања као што се она објективно испољавају. Ова екстроспекција може бити физичка, или се може односити на владање, рад, или на телесни састав — антрополошко проучавање, анатомско —- физиогномско испитивање. (Рт. Раш Содт у своме дивном делу Га Суогззапсе даје диван пример за оваква истраживања).

Француска педагогија држи се ових двају општих услова у истраживању деце и ђака: 1.) Посматрање деце у свакидањем животу, при игри и т. д. 2.) Експериментисање са децом које даје разнолике и тачне резултате.

У савезу с овим француски педагози препоручују ове методе процедуре у сабирању факата; 1. Индивидуално проучавање на дому, у лабораторијуму, у приватном делу школе. 2.) Колектшивно проучавање у самој школској соби или разреду где је број ђака велик; где су резултати од шире вредности; где ђаци рад узимају озбиљније; где услови нису извештачени. 3. Метода помоћу списка питања (тзв диезноппа те тетоа) која се онако јако употребљавала од стране Американца Хола и његових многобројних ђака на Кларк Универзитету, Вустер, (држава Масачусец). 4. Радови комисија и друштава.

По општем схваћању експерименталне педагогије код француских педагога изгледа да је она просто примењена психологија. Треба тежити да се оснује универзална научна педагогија, али та се наука мора наћи у универзалним законима духа; такове законе треба формулисати не према интуицији и личном мнењу, већ на темељу искуства и експериментисања. Емпиризам треба трпети само у толико у колико се слаже са општим законима духа и ако их потпомаже. Тражи искуства, експериментиши и просуђуј, објашњавај и уопштавај на темељу добивених података; онда примењуј изведене