Učitelj

98512 : Учитељ

НЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД,

А) РЕФЕРАТИ

Рг. Мој. КЕ. М!адепом већ, Офег Фе Огипфшаре der: Етгесћипоз/ећте (Венасе zu Pidagogik und Psychologie, Herausgegeben von Dr. G. F. Lipps, s. Prof. дег РАПозорће ипа Радаgogik u. d. Universitat Zidrich. Heft 1). Pžidagogisches Magazin... Heft 846, Langensalza, Beyer & 'Sohne, 1921, 104.

Т

Предамном је дивна докторска дисертација „О Огновици. Науке о Васпитању“ од једног нашег красног учитеља: ДР. Вој. Р. Младеновића. Ову своју тешку докторску тезу започео: је наш врли народни учитељ пре Светског Рата и завршио ју је тек прошле године на Циришком универзитету. Завршити овако дело после оних силних одисеја наше херојске КараБорђевићеве Србије није лака ствар. Наш аутор о овоме ни. беле не говори као ни о својим многим патњама и борбама. сваке врсте. Све што је учињено у овоме погледу јесте мало или сјајно и дирљиво кандило што га је наш Др. Воја упалио на просветној страни. То кавдило упаљено је младом и даровитом нашем учитељу: аугоровом брату Бори који је и каоглавар војничке станице у Феризовићу у 1915 г. испустио своју племениту српску душу у 34 години живота свога. Већ по овом немом али по нас Србе разумљивом кандилу, Др. Вој. Р. Младеновић наговештује своју педагошку душу при ступању на; једно питање које је тако огромно да се, с правом, може назвати Паз Етло Радасостасће. Ово древно питање наш Др. Воја је тако лепо и научно обрадио да и не само његова дика' и понос већ и васколиког нашег српског, хрватског и словеначког учитељства. И овде видимо један даљни доказ латентне. снаге нашег народног учитељства, снаге која се скоро до правог максимума развија само ако јој се укаже лепа прилика,. ако се подстрекне, ако се преведу у своју адекватну кинетику. "И, заиста, је интересантно да главни приложници наших педагошких школа јесу већим делом бивши или садањи учитељи: Др. Војислав Бакић, Др. Стева Окановић, Др. Душан Рајичић,. Љуба Протић, Влад. Д. Стојановић, Александер Марић, Др. Ђуро Турић, Др. Жига Чајковац; Др. Фрањо Хигл Мандић, Др..