Učitelj

576 Учитељ

јективну (критичку) оцену главних мисли у овој, заиста, тешкој и претешкој докторској радњи. Да би приказ био што прегледнији држаћемо се овога реда:

1. Циљ шезе. Главна сврха тезе је ла се изнесу извесне слабе стране трију типичких германских покрета да се науци n васпитању даде научна основица. Та три типичка покрета у' Немаца јесу, хронолошки узето, Песталоцијева педагогија, Хербартова „научна педагогија“ и извесне тенденције експерименталне педагогије. (Ово заузима више но половину дисертације,. стр. 4—68). После овога наш аутор дедуцира своју другу задаћу: оснивање васпитања за „самостално увађање у животну: заједницу“ стр. 68—99).

2. Кришериј и радња хипотеза шезе. Критериј просуђивања трију германских типичких покушаја да се даде основица“ васпитању није нити чисто историјско- педагошки, нити строгопесихолошко-генетички, већ више социјално-педагошки. Радња хипотезе нашег аутора јесте хипотеза благих и одмерених педагошких еклектика, који настоје да у педагогији даду цару царево и Богу Божије. Наш аутор верује да једини тагзепишт' типа! у успостављању основице науке о васпитању треба тражити у здравом компромису који нити потцењује нити прецењује педагошка настојања већ их само мерка, просуђује, разумева. Он верује у васпитање, и ако нам не каже да ли под. овим разумева само 1) васпитање у опште (природно васпитање: дело наслеђа, средине, дома и друштва) или 2) школсковаспитање (вештачко школовање) и 3) самошколовање. Изгледа да се и радња хипотеза и критериј просуђивања нашег аутора: бави у главноме само првом и трећом фазом васпитањем, васпитањем у ширем смислу, а васпитање у ужем васпитању (школско васпитање) узима се врло мало у обзир. Он је рад да се: основица педагогије темељи на развојном опажању (стр. 3).

3. Средсшва да се постигне жељена мета тезе. Наш' аутор је врло јасан у овоме погледу. Он се у главноме служи главнијим заступницима трију горепоменутих типичких германских покрета, У првом реду служи се оригиналним делима Хербарта и његових одушевљених браниоца (Рајн, Хартман, Фелш).. Онда се служи Мојмановим „Предавањима“ (новог издања у три свеске) као врелу експерименталне педагогије и Песталоцијевим делима и његовим следбеницима и надопуњивачима