Učitelj

Методика 653

лежене су почетком важности логичке норме, оним што показује расуђивање, хватање везе међу оним што чини умну целину и "што показује логички однос. По томе се може рећи; за елементарну наставу је искључиво важно, да ученици поЋуше, (хрватски израз) да осеше и ураде.

Међутим, у првој настави се најгрубље нарушава правилан значај психолошке и чини злоупотреба логичке норме припремом за прво учење читања. Овде се управо врши једно бесмислено изигравање начела очигледности. „Свет у сликама“ пренет је и ва сама слова, те се нпр. свињском њушком пред"ставља њ и фесом или фењером ф. На тај начин озбиљан рад претворио се у лудорију. Јер, ваљада, нико неће узети за 0з«биљно, да пестоји нека унутрашња или спољашња веза између предмета и слова. Исто се тако мало озбиљно може узимати при „обради слова“ „стварање појма о гласу“. И као што би била бесмислица хтети деци објашњавати како је глас њ постао из и и ј, тако би било бесмислено и бесциљно објашњавати, да је слово њ постало комбинацијом слова ни ј, или да је слово Ф постало спајањем д и в.

Ништа мање бесциљности и непријатности за дечји дух показује свако друго учење по аналитичкој методи у припреми ва читање и писање слова. Шта више, може се рећи, овде су погрешке још теже, јер се од деце захтевају најапстракгнија схватања, каква би се хтела добити у појмовима у реченици и речима, о слогу и гласовима, о ствари и слици. Од многих примера из ове области учења да поменем само онај којим се хоће да учини равлика између „гласа од звонца“ и самога звонца. При том се исто тако показује немогућност истинитог разликовања између ученичког одговора „ја чујем звонце“ и учитељеве поставке „ви не чујете звонце, него глас од звонца“, као што је бесмислено рећи да звонце кма глас и као што је бесциљно овако напрезање око стварања таквих појмова.

Као круна све неприродности у првом учењу читања показује се терање у крајност са избегавањем сваког срицања, као да у опште може бити првог читања без те природне појаве, која се жели да избегне и тамо где се једино даје свести на најмању могућу меру. Јер, срицање је исто тако природно и неизбежно првом читању, као што је посртање и падање природно и неизбежно у времену када дете полази ногом. И као

Учитељ 4