Učitelj

708 Учитељ

да би научила читати и остале књиге, које су писане Ћириловом буквицом другом него буквар.“ У ствари је и било тежиште у томе: све се друго може допустити — само не новина Вукове школе!

Супротно томе оправданом тражењу — у Платонову је Буквару озваничен правопис којим је писан најмањи број књига. У овој правописној системи нема, од писмена, 7, ћ, и. Како се у питања овакве врсте редовно уплитала политика, коју су уносили заступници старог поретка, Даничић се пита: какву би корист државна управа могла поцрпсти од тога кад би желела да се поменута писмена не пишу онаквим него другим неким знацима2 Он мисли „да би се ваљало смијати ономе коме би могао разум поднијети“ да тако што Верује.

Тврди да правописом који је у Платонову Буквару пишу само два или три књижевника! Па кад се већ не усваја напредна ортографија, зашто се одступило од оне која је бројно примљена, а то је — Милоша Светића, она коју је највише урнисао управо сам Даничић. Међутим је зло још веће: из оваквог буквара деца не могу научити да читају ни тог малог броја књига. Даничић тражи логике: овде, пак, има речи са џ ић, а у прегледу писмена нема ни једног ни другог писмена!

Прелази се на питање да ли Буквар одговара оној другој тражњи — да деца читање науче „што прије“. О томе критичар овог буквара каже: „Има буквара који су тако уређени да дијете како позна које слово одмах чита ријечи од онијех слова које познаје.... Свак може ласно помислити како би се дијете радовало кад би научивше само четири слова (овде Даничић наводи примере за то) већ знало прочитати толике ријечи. Оно би се радовало за то, што би одмах видјело плод труда својега, плод велики труда малога, плод који би био много мањи кад би буквар био тако уређен да дијете за оно вријеме за које би могло научити читати цијеле ријечи, научи само слова изговарати“ А у овом Буквару ваља упамтити и научити четрдесеш слова — па тек онда почети читати!

Главни је, пак, психолошки моменат у учењу читања оно радовање које ће обузети дете чим оно почне читати. На тај се разлог Даничић више пута враћа, и он му чини част. А каквог радовања може бити кад „толико ријечи треба дијете да прочита док научи да се % нигдје не изговара >“