Učitelj

106 Учитељ

површни преглед рада, тежећи уједно да дамо и неколико главних индикација за рад ва Експерименталној Пеихологији.

1. Још у Старој Филозофији налазимо психолошких проблема. Али све је то у општим индикацијама, сувише опште, поглавито тангиран однос између душе и тела. Ништа подробно и темељно, сав тај рад предсгавља само индивидуалне психолошке концепције. На код филозофа Новога Доба није друкчије: сва изношења о души општа су питања без везе са стварним чињеницама Ни Филозофија Искуства не може да да. систем Психологије: енглески емпиристи окрећу се око једне тачке филозофског значаја, интелект или емпирија, које од овога двога основ човекове душе, које је примарније и неопходније за ду пу... Сви разни мислиоци до Фехнера давали су мисли које могу представљати само субјекшивна схватања и вреде за појединце... Али озбиљан покушај ка општности, генералисању, ка системском изучавању Психологије тек видимо од Фехнера, који 1860 год. својом Психо- Физиком, првим есејем у Експерименталној Психологији удара или бар покушава да удари научни темељ овој префињеној науци. Одатле почиње научно витлање око Психо:Физиком постављеног проблема: однос између надражаја и осећаја. Ма колико нетачна ПсихоФизика, ипак она преставља почетак и главни принцип модерне Псгхологије: њоме је ударен основ данашње Експ: Физиолошке Психологије. Вебер и Фехнер, обојица Немци, почињу први да се обраћају експерименту за психолошко решење проблема, насупрот дотадашњем спорадичном раду, који је без. система и прозвољан, који је представљао само персонална схватања, те увек далеко од сваке генералности и истинитости. Оснивајући Вунг први психолошки лабораторијум наставља се научни похуша; Фехнеров да се питања душе израђују у научној радионици и да се целокупна душина конституција стави постепено у анализу под експерименат и инструмент, како би се дошло до тачног схватања проблема душе. Али Вунт, који је први почео Експерим. Физиол. Психологију да у Психолошком Институ обрађује, убрзо је прешао у произвољна, субјективна тврђења и на шај начин прешао у спирштуализам, тежећи да да систем Психологије, јер за решење многих питања недостајали су му апарати и методи, те је зато празнине попунио хипотезама. На другој страни Кре, Еббпсћац5, Јод!, Магбе,