Učitelj
162 Учитељ
реши се, да би опаметио род људски да опамети најпре земљу. Зато се одлучи да образује једно друштво за спасавање земље. У кафани тражи међу господом, која ту проводи дуго време, паметне људе. Заказује збор, бира се управа, дебатује се о том новом патриотском раду, доноси се резолуција, шаље се извештај о свему раду управи земље и кад памешан човек мисли да их је највише загрејао за патриотски рад, питају га:
— Хоћете ли ђувеч са свињским или овчијим месом —-
Сутра дан састаје се изабрати одбор ради састављања пословника за рад одбора и један са великим идеалима тражи да се за велика дела ангажују велики људи „јер наш народ не прихвата никакво предузеће, где нису умешани велики људи“. И налазе их, с њима покрећу лист „Памет“, али одзив у народу никакав, јер лист има памеши, али нема духа“. Окрену начин писања, пишу се здравствене, пољопривредне поуке: треба ово, треба оно, ово треба ово не треба. „Кад је човек здрав, он је весео, а кад је болестан њему није добро и њега треба лечити. Кад човех умре, треба га сахранити“. Или: „Ливаду чим стигне за кошење, треба покосити. Сено, чим се осуши треба покупити“. Лист пропада, издају се наредбе народу да га прима. Најзад се друштво по решењу скупштине растура и један викне паметном човеку: „Кажем ли ја теби: ђувеч, ђувеч ти, а ти нећешг — И свима пође вода на уста“.
Безуспешан и неприлагодан рад свих друштава наших за народно просвећивање оцртан је у овој сатири са великом духовитошћу. Наши велики људи мисле да треба избацити што више афоризама па пружити народу, и просвећивање његово је с тим завршено.
Тако сада „Чувар здравља“ почео да нам даје хигијену у стиховима, те ускоро можемо дочекати појаву какве „Хигијенијаде“ попут Илијаде и Одисеје. Сиромах Хомер, да је знао, можда би он то учинио већ и извео с бољим успехом, или би бар уштедио труд нашој генерацији:
Сви ми увиђамо да треба нешто, али реците нам, брате, како ћемо.
„Корисан члан друштва“ слика накарадно друштвено васпитање. i
У „Љуби богатога Гавана“ повлачи се паралела између окорелог срца и душе жене иза чијих се љубазних женских