Učitelj

166 Учитељ

етика била у вези са религијом, али после одвајања наишло се на тешкоће. Кантов категорички императив у колико се: односи на морал — вели писац — јесте врста позитивне религије. Већина писаца новијег доба стоји на гледишту критицизма. Кант је ово спровео о разуму али никако није о моралу. Отуда и у решењу главног етичког питања многе школе и правци, које писац прецизно износи у трећем одељку овекњиге. Утилитаристе сматрају за добро све оно, што задовољава интерес. На тај начин више нагињу егоизму. Еволуционисте узимају за мотив свих поступака самоодржање и одржање племена, од којих је ово друго услов првоме. Дакле нагиње се ка алтруизму. Оснивач позитивизма Сотрје потире еголзам. Међутим критичари сматрају и алтруизам и егоизам једнородним одликама моралног живота.

Основни појмови етике, воља, слобода, покорност, одговорност, циљ света и добра, могу се решити на много начина. Тежња ка решењу ових питања створила је многе школе. Тако сам догматизам има неколико њих. Шпенхауеров песимизам полаже све на етичку вољу, монизам изводи сва тврђења из урођености код човека, спиритуализам има стварно смер еклектички, пошто себи бира материјал из туђих доктрина, естетичка етика замењује добро са лепим, па се најпосле свде урачунава и етика теолошка, која сматра, да су етички закони дати вишим бићем. Све ово потврђује тешкоће, са којима се етика бори, а судећи по истом, етика напушта нормантивни изглед па се приближава критици. По мишљењу писца већина је етичких школа принуђена да претпоставља или верује а тиме губе егзактност. Но поред ових тешкоћа има и других, које су у нама,

чисто субјективне. Тако повреда осећања чини велике сметње

у етичком суђењу. Затим сваки човек има предубеђења, која му сметају у моралном оцењивању. Међу ова предубеђења.

спада право на својину. Снажним потезима писац је потпуно“

успео, да у односу према приватној својини посматра развитак и моралних појмова. Трећа предубеђења чини класна подела. Са свима пак овима стоје у вези предубеђења политичка, а најпосле долазе и предубеђења верска, која су за етику најмоћнија. Остали одељци ове добре књиге посвећени су детаљнијем излагању објеката етике као науке. Нису пропуштене ни

аса са са авина ссавсвсвасљивакс на аљсааааваассаосто--.

оса Alka daki

OG ace ai i.