Učitelj

Шта може васпитање 181

није божанственије од васпитања“) Платон је уздигао васпитање у својим Законима пи Политици (Политеји) до највишега задатка државнога: главни је задатак владаочев надзор васпитања, јер само тако постаје владавина разума све пространија и све потпунија; филозофи треба да буду власници или бар саветници владалаца. Али Платон је, с друге стране, и претеча евгенике, права деце, да бирају своје родитеље: он тражи, да се већ при плођењу води брига о добром васпитном материјалу. — Аристотел (384.—322.), ако и није веровао у интелектуализам свога учитеља, ако је и полагао више на радњу и на навикавање и истицао јаче ирационалну страну нашега душевног живота, опет дели и он с њиме веру у моћ васпитања и тражи, да се законодавац највише занима васпитањем омладине. Како он највише полаже на навикавање, више него на природу и на разум, (пошто се на добру природу и на послушност разуму не можемо ослонити, ако нас навикавање не помогне) то, да би се навика одржала, треба да је васпитање уређено државним законом, па чак и каснији живот грађана. На евгенику и Аристотел много полаже. Жена треба да ступиу брак с 18, човек с 37 година, и једно и друго треба да се снаже радом и напором; што се зачне после 54. или 55. године човекове, треба уништити; жена, док је трудна, треба да је весела.

И Платон и Аристотел, покрај све вере у моћ васпитања, нису губили из вида разлику између људи, и отуда и њихово старање за материјал васпитања. С тим, као и другим својим схватањима, покорена Грчка покорава и свога освојача. И Римљанин Квиншилијан (рођен по свој прилици пре 40. умро пре 120,), верује у то, и находи, да никога нема, који не би реввошћу што постигао.

„По родовима њиховијем познаћете их. Е, да ли се бере «с трна грожђе, или с чичка смокве 2 :

„Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво "родове зле рађа.

„Не може дрво добро родова злијех (рабина ни дрво зло „родова добријех рађати.

„Свако дакле дрво које не рађа рода добро, сијеку иу "огањ бацају.“