Učitelj

Књижевни преглед 263

рати доћи до сазнања, да то њихово знање није никакав ек:· виваленат ономе што се од њега. тражи.

Али како је напредак наше школе само питање образовања и спреме наших учитеља, то треба више пажње поклањати и раду наших семинара. јер докле оправдане пажње из редова учитеља не наиђу на спремност сурадње и солидарност у схватању и код завода, где се одгајају и образују наши учитељи, дотле ће и сва подузећа остати на путу заговора идеали ће попут звезда далеко блештати од нас. Ми не тражимо реформе на свим линијама, али бар. оно да, што је већ читав културан свег спознао и применио у животу школе, учинимо и ми то, кидајмо се пустом школом учења и бубања, Ми не познамо децу, ако сматраао да су она ту, да само примају мудре савете и да слушају што им ми старији говоримо. И ако нам је познато да дете у својим младим годинама највише стиче знања и да оно често и непрестано запиткивање служи заиста да се упознаје са реалним светом, ипак треба знати и то, да оно има и других потреба које произлазе из тога, а то је да ради и да „ствара“. Ми упозоравамо на то и истичемо, да је досадања школа једнострано узгајала и образовала, и ла се две важне стране душевног живота — воља и чувство стално запостављали на рачун готово стицаног знања и моралних предика. Можемо рећи да се дете управља по двама главним мотивима: субјективном и објективно. Објективни је мотив заступан у данашњој школи, јер је ПОРИЧЕ АНЕ из потребе знања „или сталне измене представа“, али субјективни, Да делује и да чувствује није наилазио на признање. И у томе је највише зло. Јер оно што се примало под силу, а није дело вољног и самосталног рада, то и нема своје важности за будућност, а што је главно тиме је промашена морална вредвост сваке личности, на име да му рад не буде кулук, већ радост. ПОг, Кегасћезјетпег, реформатор старо-учене-школе и први заговаратељ школе у Баварској, вели на једном месту оцењујући знање шегрта, који су свршили основну школу: „Die mit \Wissenschalifen schon patinierten dreizehnjahrige kinderkopie егscheinen bei der Revision am Ende des sechzehnten. Jahres wie рјапк роПепе ћоће Киртегкеззе!“ То се исто даде рећи за апсолутни број наших ученика који су свршивши основну школу отишли на занате. То ћеи у нас најбоље потврдити учитељи шегртских течајева.