Učitelj

Нешто о просветној политици 3077

Kako те стране државе негују својјезик, и да ли пак имају каквог и коликог разлога да чувају јединство језика, о томе“ "не мислим. да пишем. Могу рећи само то, како ми изгледа, да у њиховом политичком и националном животу језик не игра ону улогу, као што је то случај код нас.

И наш језик у целој земљи није истоветан. И он има наречја, која се од правог књижевног језика разликују где мање где више. После уједињења ове су се разлике умножиле. Словенац, Хрват, Војвођанин, Босанац, Далматинац, Црногорац, Македонац, Шумадинац сваки има своје говорне особине. Ну све ове као све може се сносити, чак се могу сносити и разлике које би се појавиле у говору између Македонаца и Словенаца, опет тамо постоји нада и могућност да се разлике саме по себи у блажити. Али као да у том „одступању CeBepoисточни крај Србије прелази све допуштене границе. А то ће и бити у главном предмет мога даљег писања.

Као просветни раденик бавио сам посматрањима ове врсте четрнаест година. Своја опажења сам проверавао и у суду и на путу, и међ еељацима и код трговаца и код занатлија и у цркви и у касарни и свуда, и лично сам допирао до у најзабаченије и скривеније брдске уџерице интересовао се. за горе наведену ствар. Највећи део материјала и најдрагоценији стекао сам у наставничким круговима и школи. Ну и поред свега тога моје дугогодишње посматрање и закључци су. ипак једнострани. Ствар, о којој је реч, веома је обимна. За њено испитивање потребно је поред осталог и особито стручно филолошко и етнографско знање па донекле и историјско, што је све, морам признати, била само додирна тачка мога испитивања. Ја сам као наставник запазио да језиковно „одступање“ у свим крајевима чини велику сметњу почетној настави, и да не само што у настави ствара огромне тешкоће, већ је у већини случајева чини и немогућом, те сам „га“ као такво и посматрао. Моја су посматрања, дакле, донекле психолошка, а у највећој мери педатошка, односно дидактичкаметшодска илп најпростшије речено — школска.

Дакле, до сад помињана чињеница „одступања“ постојн. За њу зна ји највиша просветна власт. Приправни разреди народних школа нису ништа друго до њена последица, а сам тај факт потврђује, да она за школу означава велику сметњу.