Učitelj

Значај и задатак наставе матерњег језика 285

за говор, такође у левој хемисфери код дешњака, вероватно пак у десној код левака. Обољење или разорење односних места изазива и у овим центрима за читање и писање: „душевно слепило“ у првом, „узетост за писање“ у другом случају.

Већ из довде изложенога, јасно излази, да је психофизиолошки механизам говора и усменог и писменог веома компликован, и да је потребно и много времена и много труда да се овај механизам развије и у саврши до потпуног савлаЂивања матерњег језика. Кад се уз то узме у обзир јоши чињеница, да су многобројне наше представе, које доводимо у апсоцијативну везу са најразноврснијим речима из нашег језика, такође комбиноване од безброј делимичних представа, од којих свака изискује своје посебне говорно означење, онда нам психофизиолошки значај говора, нарочито за развитак нашег мишљења, мора бити и сувише јасан.

Колики је даље значај говора за развитак не само нашег мишљења, т. ј. за најсложеније умне радње: расуђивање и закључивање, него и за оживљавање наше маште, довољно је подсетити само на какав жив опис неког предела, неке личности, неког догађаја из живота и томе слично, па ће се одмах увидети, како ми средством говора, а помоћу уобразиље, можемо себи створити бар приближну слику о ономе, што је било или што се десило и ван нашег непосредног чулног посматрања. Ово исто, само у јачем степену, вреди и за развитак наше маште помоћу читања. Колико се пута деси да читалац у својој уобразиљи, на понеком месту надмаши и самог писца у саосећању према туђем болу, или у душевном задовољству према туђој срећи! Уопште речено: без говорних и осталих изразних покрета не би се могао замислити никакав творачки рад ни у науци, ни у уметности, ни у техници нити ма у каквој грани људскога делања.

За т. зв. логично или апстрактно мишљење, које се управо састоји из самих речи, често и без икаквих веза са садржа-

: Интересантан случај порушења ових центара десио се за време нашег рата с Аустријом 1914. год., када је један наш студент технике услед задобивене ране у мозгу потпуно заборавио био да чита и пише не само за време лечења, но и доцније по привидном опорављењу, док најзад ипак није подлегао неизлечивој рани.