Učitelj

Против логивма и рационализма у основној настави 379

битну конкретну подлогу.) Сем тога, детерминација је из елементарне наставе искључена већ по томе што је то „ближа одредба појма“, а елементарносг наставе искључује свако ближе, као и свако даље (опште) одређивање појмова, свако систематско учење. Искључујући сваку олредбу, искључује се свака систематика из основне наставе. Шта више, и кад би било могућности за неки успех у томе, ићак, и у том случају, боље је дати мање него више могућег. Тиме се само добија, а не губи: добија се у уштеђеној доцнијој радној моћи, у здрављу _ нервног. система, у слободном, одредбама невезаном кретању духа деце. > Главна је брана противу превременог рационализма у основној настави, према горе реченом: одбацивање онога за децу“ фатално посшалог „по плану и намерно“. Јер, нека би и наступио чест случај код младог, невештог, неискусног или код недовољно обавештеног учитеља у психологији деце (а тешко од нас, ваља да, да би могао неко рећи, без ограда да довољно познаје тајне духа деце), дау својим предавањима премаши степен ученичких, апстракција и моћи за схватање одредаба наших појмова, — то не може тако тешко падати на терет дечјега духа, као кад се такве омашке чине тамо где се врше поставке и извођења намерно и по плану. То се може најбоље показати у анализама и синтезама елементарне наставе. Овде свако систематско рашчлањавање и скупљање, прети сталном опасношћу да одведе у логичку апстракцију и детерминацију неког „елементарног појма“, који већ самим тим што је „појам“, и што се по плану пречишћује и изводи, напушта често емпиричко-психолошки и добија логички карактер. По томе и основна настава, макар колико се трудила да задржи елементарност, напушта чисто емпирнчку анализу („анализу утиска“) и примарну синтезу („синтезу утиска“). У том случају, основна настава се упушта у филозофирање с децом, у претресање и коментарисање онога што се испричало или читало, видело или чуло, опазило или осетило. Тиме се нагиње логизму и рационализму, систематисању, сређивању, мудровању (грибло-. вању), и подлеже важности логичке норме пошпуности, која. је својствена само даљој вишој настави, а за основну наставу 5 О овоме ВИДИ у моме спису Насшавне методе |, чланак: Ап«стракција и детерминација. (Издање књижаре Геце Кона Београд 1920). | O