Učitelj
456 Учитељ
психичког живота, те постале обичне, изгубиле своју „спецнфичност“ т. ј. претерани субјективно-афективни примесак, чиме онда престају бити и терет и мучитељи оваквих болесника.
Психолошке концепције до којих је дошла психоаналитичка школа, т. ј. најистакнутији њени представнипи у току свога рада, у главном су ове.
Психички живот не личи ни у ком случају на какав мозаик илн калејдоскоп мртвих одломака, како га психолошки уџбеници распарчавају ради својих класификаторских потреба. Ове потребе често насилно стварају дисконтинуитет у непрекинутој бујици појава, чијој укупности дајемо термин свести. Психолошки узев, свест није статички већ динамички појам. Свест није Хераклитова река, у којој се ни два најмања тревутка не купамо у истој води. Свест је у току, и фиксирање извесних садржаја у њој није ништа друго но њихсво увек поновно и увек под другим ;условома и друкчије формирано враћање у овој. Психички садржаји повезани су овде у већим или мањим функционим целинама, функционом јединству психичких елемената. (Оно што ово јединство психичких елемената одржава, што условљава и доминира психичком аглутинацијом, јесте заједнички пратилац, атракциона веза, свију ових елемената: њихов емоционални тон. Како свесном личношћу не доминирају, интелектуални садржаји, већ емоционална стања, психички афективитет, то се уз свесне садр· жаје, приликом њиховог доживљавања, приљубљује емоционални тон, моменталне констелације свести, т. ј. моменталног психичког расположења. Овај емоционални тон даје овим садржајима кохезионе снаге, која их одржава у међусобној повезаности и ова њихова снага играће велику улогу при њиховом доцнијем поновном враћању у свест. Тако психичко јединство, прожето заједничким емоционалним тоном, тТ. ј. формираио под једним истим афективним расположењем, назива се психичким комплексом. Величина појединих психичких комплекса зависи од броја психичких доживљаја, који у њему улазе, другим речима, од дужине прогезања афективног стања свести или афективног ја, под којим је комплекс образован. У нормалним приликама, врло је редак случај да се емоционална тенденција свести тренутно дубље измени. Прелази су дакле у емоционалном погледу потпуни и комплекси су ши-