Učitelj

Женскиње у „Горском Вијенцу“ 467

Ћуд је женска смијешна работа, Не зна жена ко је какве вјере; _ Стотину ће промијенит вјерах, Да учини што јој срце жуди. Тако рече Кнез Роган уз обележје једног чина и једне жене, А Вук Мандушић зна још и друкчије причање. Изнесен

је интимни догађај један, за који је лек прописао још Шек-

спир у „Припитомљеној Злоћи“. Тек — Мандушићу је овде драстична слика требала из другог једног разлога: да учини

приговор потурицама о леку који ће и њих излечити,

До душе и Кнез Јанко хоће да дода како „жена лаже сузе просипљући“ — али је и њему тако што требало ради градације по којој ће изићи да „нико крупно ка' Турчин не лаже“. У осталом има их који не споре да ће се у речима Јанковим наћи и нешто психолошког момента.

Тек — све су то њихове споредне напомене. Али кад имењак овога кнеза, Сердар Јанко, хоће да обележи слабу основу турског породичног живота, он вели:

Они жене у чељад не броје, Но их држе ка: продано робље.

Они кажу: жена је човјеку Слатко воће ал печено јагње...

_У Млецима има, опет, жена које су ругло роду као тод т они који их служе. Војвода Драшко прича : ·

Гледао сам по два међу собом Ђе упрте какву женетину Тјелесине мртве и лијене, Потегла бих по стотину оках, Па је носе проз градске улице Усред подне тамо и овамо; Не боје се чести ни поштењу, Тек да стеку да се ками ране.

Његош је, дакле, у мало потеза хтео означити шаренило женскога света. А хоћете ли да знате шта јунак истински мисли о правој жени, њену праву и животу — те су мисли супротне ономе што Турци у жени гледају. Хоћете ли да знате каква_ је Црногорка — тражите контраст Драшковим Млечанкама.

Све је, у осталом, зависно од средине у којој се никло и обикло. Туркиња, то „слатко воће“, може бити и добра, врло добра. Зар би иначе рак Црногорац световао Комнена барјактара :

дуж

~