Učitelj

528 Учитељ

расположења душевна; не дижући очију с књиге, гледаће те најразноврсније призоре и најлепше књиге које се могу видети. Само прави читач зна како је уживање живети тако у друштву са великим писцем, за дуге часове слушати оне паметне и срдачне речи његове, гледати у машти шарене и сјајне слике које се растиру пред вашим очима, боравити у друштву идеалних личности....,.. Живот у том идеалном свету је као здрава шетња по врховима висова; чист ваздух је само на тим висинама ; срце у телу брже куца; очи боље и даље виде. Хоризонт се проширио,...,.. А оно што сте прочитали, астаје у вама, наставља се; утисак траје и даље, и пошто сте књигу оставили из руке. Тако се у човеку нагомилавају утисци, остаци минулих узбуђења, грађа за нова, и душа постаје као инструменат који ће од сад под најлакшим додиром треперети. И то је нов извор задовољства и ново васпитање... Машта код начитана човека јесте као огроман музеј најлепших слика. И тај други свет баца своје зраке на овај обични, свакидашњи свет, меша се са тим, и улепшава га. Али сеу том свету учимо да боље видимо овај... Песники уметник виде много што шта пре нас, виде оно што ми небисмо умели видети, да нам га они не покажу.... Кад нам се тако очи отворе у неколико прилика, ми се постепено навикавамо да све, свуда и сами гледамо, и без њихове помоћи“,1

И то што је речено за поезију, за књижевност у ужем смислу, вреди и за све остале корисне и паметне књиге, Човек не може да нађе свуда великих мислилаца и практичних раденика. Наука није биљка која успева на сваком тлу, расте под сваким поднебљем, она не подноси сваку климу. Нарочите околности њу условљавају. И човек не може увек са знањем да се упозна на његовом извору али може да га поцрпе из резервара у који је отекло са извора. Ако му је тешко могуће, или уопште из каквих разлога немогуће, да слуша велике научнике, практичне раднике, и уопште стручне и паметне људе, извесно ће му бити могуће, и лакше, да чита њихове књиге, може на тај начин да се користи њиховим идејама и практичним радом. Отуда, понављамо, потреба сталног и непрекидног читања.

Само, видели смо, учитељеве дужности су врло разноврсне, потреба за његовим знањем огромна и врло разноврсна

: Богдан Поповић, „О књижевности“,