Učitelj
646 Учитељ
Трећи разлог лежи у интересу. Осећање досаде поменуто код првог разлога и пасивна пажња код другог имали би за последицу слаб интерес за употребу уџбеника, Али у пркос факта који постоји узмимо обрнуто, да се код деце у место осећања досаде јавља у већини случајева осећање задовољства, и у место пасивне пажње успело се створити активна, па ипак питање је, да ли би интерес био заступљен.
Интерес то је оно што педагози и методичари неуморно
објављују — као прави циљ наставе и то многостран, трајан.
и непосредан, из чега најпосле у зрелије доба треба да се излеже т. зв. саморадња, што ће рећи: да се неко тако васпита, па да сам отпочиње и завршава рад, и то из чисте љубави према послу, а да га нико на то не натерује било директно
или индиректно. А у које се доба постиже саморадњаг — У.
зрело. — А дотлег — Дотле да се васпитају интелект, осећања и леп укус и ојача воља. Ови послови у почетку школовања нису озбиљни, на њих се по мало рачуна, или најбоље речено у њиховом развијању још нема ничега систематскога. Тек доцније на њих се обраћа већа пажња и све чешће и чешће у
том раду опажа се напредак, и кад се извесно сазнање M npH-
јатно осећање од сазнања слију уједно, онда се може тврдити за ученика да се служи не само уџбеником већ и сваком другом књигом, али у то доба ученици нису више у основној школи. Деца треба да одрасту, да, што но кажу, претуре петнаесту или шеснаесту годину, па да се може од њих захтевати
сталан интерес или саморадња, да.се од њих може тражити
да чине рационалну употребу од уџбеника.
Ова три разлога до сад побројана говоре противу уџбеника у име деце, међутим има један и четврти разлог који говори противу уџбеника и у име деце и у име родитеља и васпитача, тај се разлог састоји у физичкој неразвијености. Може неко рећи, па овај четврти разлог не даје никакве нове _ доказе о нашем тврђењу. Чак шта више може се рећи да смо се с њим сусретали готово у сва три напред побројана разлога. Ми се донекле и слажемо с тим. Јер да неко при раду не осећа умор и досаду потребно је да буде јак, значи одрастао зрео. Да неко располаже активном пажњом такође мора да је „изашао из дечачког доба и да је бару. младићском, и у трећем разлогу као да смо најотвореније наговестили, да је за
а аи ава
|