Učitelj

664 Учитељ

Самосталност гласова. — Неки су гласови довољни да изразе сами душевно стање. При њиховом говору гласне жице правилно и постојано трепере, те дају тонове. Обликом звучних таласа дају они боју говору, а трајношћу и бројем таласа чине мелодију. Они дају говору звучност, драж и силу. Они су самостални господари у језику. То су самогласници,

Други гласови, сугласници, нити су звучни, нити имају привилног таласања, нити трају, нити сами казују душевно расположење, нити имају тона, нити могу учинити мелодију. Они су или прасак или шум, Сами се никад не говоре, но само са самогласником било јасним било мутним било носним (јерови). Они у говору представљају трпну страну, робове, слабе. Свака њихова слобода показује дивљину, а теку друштву бивају питоми и меки. Свако уво осетиће одмах огромну разлику при изговору: н и на. Ова 2 н само су браћа, али неједнака.

У неким језицима претежу речи сугласницима, а у другим скоро се равнају. Немци утрпавају много сугласника, по 5—6—7 на 2—3 самогласника (вилдлинг), лок Талијан има их готово једнако (религиозаменте,...), или више вокала. Српски језик обилује вокалима скоро као и талијански, зато је по лепоти други у свету.

Низање гласова од највеће је важности у првом чштању као и самосшалност њихвва. Сугласници су пошпуно зависни: и сами речени нису прави говорни гласови. Ји

Слова. — Слике су отисци тела, као и траг ногу и кола по земљи и снегу. Оне су отисци материјалних тела. Звуци имају особиту своју материјалност, која чини слушну и говорну стварност.

У читању и писању смењују се 4 врсте представа, слушна, видна, говорна и графична. Уши, очи, уста и рука раде наизменично. Овај укупан рад врло је сложен, зато се морају чула поступно у рад уводити.

· Спољни утисци преко чула допру у мозак, њихов отисак

враћа се чулима и спољашности, као што се лопта и зрак од.

зида одбијају. Долажење и враћање, примање и давање. Одбијен сунчев зрак од огледала даје сунчеву сенку. И у васпитању, у сваком учењу, следују низови од угледања и подражавања, од примања и посматрања и стварања. |

|