Učitelj
Nikolai Petrovič Pirogov 95
Na taj način, idući logičkim putem, dolazimo do zaključka, da se glavni cilj bifi čovek, post:že samo pomoću solidnog naučnog obrazovanaja. A pošto je svakom nužno da bude čovek, onda i obrazovanje, koje na ovo utiče, dobija značaj opštečovečanskog obrazovanja.
Osim ovoga iz Pirogovljevih pedagoških spisa, izvode se i ovi zaključci: 1) Vrlo rana specijalizacija obrazovanja sa uskoutilitarnim ciljevima. potpuno je nenormalna; 2) Idealno-normalno stanje prosvećivanja u društvu bilo bi to, kad bi svi, bez razlike, ulazili jednim putou! u život)
Država, kao i ranije tako i sada ima monopol na narodno obrazovanje. Ona finansira prosvetne ustanove, ili učitelje, postavlja nastavnike, sastavlja programe, preporučuje udžbenike, kontroliše nastavu. Po Pirogovu škola na ovaj način „služi kao posrednik širenja samo izvesnih ubeđenja, pogleda i pojmova među omladinom, i kao rasadnik specijalista potrebnih birokratiji“.5) S tih razloga i roditelji gledaju na školu sa čisto praktične strane, da im ona obezbedi deci koru hleba. Takva škola ima samo utilitaristički karakter i pored sveg njenog „vaspitnog“ karaktera. Rezultati su više no sumnjivi. „Samo opšnost i svestano razviće čovečjih sposobnosti, samo široko opšte obrazovanie izbavlia čoveka od prolivrečnosti sa životom.“?)
Prvo treba biti čovek pa onda specijalista. „Nema veće potrebe, od potrebe u pravim ljudima, uzvikuje Pirogov, i pravi specijalisti nikad nisu osetili no sada veću potrebu za opštečovečanskim obrazovanjem “!?) Priprema za specijalni rad ne uči lič-* nosti životu, ona ih udaljava od života, ona ne dodiruje tako nužna životna pitanja. Specijalizacija priprema ili oficire,ili činovnike, a ljude nikako. Jednostrani specijalista ie ili grubi empiričar, ili ulični šarlatan. A to je sve razumljivo pošlo specijalista ne poznaje život u svoj njegovoj širini i raznolikosti. Takvi nemaju uverenja, ideala, pravilnih i čvrstih pojmova o istini i pravičnosti. To se može postići samo upornom unutrašnjom borbow i opštim obrazovanjem.
Krimska vojna pokazala je Pirogovu, da Rusija oseća golemu· potrebu za liudima — građanima, za ljudima koji žive za to da
') Soč. Pir. str. 110.
8) Soč. Pir. 285.
9) „Pycc. IH “, 1906. g. N?9 11, str. 31. 19) Soč. Pir. TI str. 283. s