Učitelj
Д-р Паја Радосављевић 95
службе сматрао је да му је дужност да се упозна са својом · ужом отаџбином и народом у коме ће делати, те је пропу"товао целу Славонију, Хрватску, Далмацију, Босну и Хецеговину. Прво учитељство је добио у Ашањи у Срему али се после кратког времена захвали на служби јер га је жеља вукла вишем образовању која га је најзад довела до Бечког Педагогиума. У Педагогиуму се задржао г. Радосављевић од 1899, до 1900. г. а даље школоваље наставља он већ 1900. године у Јени где слуша чувеног професора др. Рајна.
Наоружан тако добром педагошком и методичком спремом г. Радосављевић се враћа учитељству опет и компетује на једно обично учитељско место при српској вероисповедној школи у Мостару где буде и изабран. Ту је пунг 2 године учитељевао као учитељ у основној школи, а ту се и оженио са уваженом му супругом Љубицом, кћерју Ристе Круља тамошњег трговца.
Покрет, који се је јавио у западној Европи и Америци на пољу испитивања детињства и разрађивања педагошке науке на основу експерименталне психологије и емпиричког истраживања физиологије, хигијене, социологије и др. наука, везаних са животом човечијим, привукао је пажњу Радосављевића, и толико га одушевио да на врелу његову проучи методе, експерименте, лабораториуме и литературу тога покрета, и резултате до којих је дошла модерна педагошка наука у теоријском и практичном погледу, С тога се он већ крајем 1902. г. јавља на. студијама на Циришком универзитету, на коме је остао пуне три године положивши и докторат филозофије са оценом Маспа сшп |ацде, из Психологије и Педагогике као главних предмета и Антропологије и Естетике као споредних.
После положених-усмених испита на философском факултету, Радосављевић је налазио да му је потребно ради даљег општег образовања више знања из друштвених и праввих наука које такође имају додира са васпитним рацом и педагогијом те се упише и на правни факултет. Ну студије на правном факултету морао је за неко време прекинути одазивајући се позиву српске аутономне црквено-школске управе у Војводини која га је почаствовала избором за професора учитељске школе у Сомбору. Његов родољубиви рад у Сомборској препарандији и одличан успех у предавању педагошких наука, није остао незапажен не само код његових многобројних