Učitelj

188 Учитељ

и нема неког нарочитог значаја. Ред којим се изучавају поједине врсте слова, по нашем мишљењу, тако мало утиче на сам акт шчитавања, да се је на томе питању излишно и задржавгти.

Једновремено с методом упоредног читања и писања јавља се аналштичко синшетична мешода или мешода нормалних речи, Главна је њена одлика, што се до сваког појединог гласа и слова долази преко нарочито избране речи, у вези с предметом и сликом, коју та реч означава. Њена вредност је у томе, што се појединачан глас и слово лакше памти, кад има за преставника какву реч — предмет — слику. О овоме се је могао сваки наставник уверити, јер је сваки имао прилике да, слабије ученике потсећа на поједино слово питањем: Код које слике беше то словог Иначе, остали поступак по овој методи, у односу према осталим методама, не представља ништа ново; у њој су само здружени добри резултаги дотадашњих метода (зглашавања, упоредног читања и писања), који су стварно од већег утицаја на правилност извођења самог акта шчитавања, јер саме нормалне речи немају неке нарочите вредности за сам акт шчитавања. Кад се има на уму, да је једна (нормална) реч недовољна за извођење вежби, већ да се морају поред "ње употребити и многе друге речи, онда је јасно, да је вредност нормалних речи само у томе, што се њима олакшава памћење слова и гласова.

Код наставника у заводима за глувонеме поникла је метода читања и писања по говорним целинама, па је неки препоручују и за рад са нормалном децом. Главни је њен захтев: почети од целих речи при почетном писању и читању, а не од појединих слова. По овој методи би се хтело, да се ученици при читању још у самом почетку навикавају на схватање слике целе речи, онако како то бива у читању одраслих. Да би се ученици за то оспособили врши се нарочита припрема, као: цртање предмета на табли, глини, песку; прављења предмета од хартије, конца, штапића и т. д. Затим се прелази на учење написаних речи у вези с предметом, Т. ј. на предмету, или његовом цртежу, напише се реч (назив тога предмета). Сад се од ученика захтева, да они прецртају предмет и напишу реч за његов назив. После тога ученици читају целу дотичну реч. Кад наставник увиди, да је слика целе речи јасно схваћена, онда се цртеж брише. Тако се постепено слике