Učitelj

286 Учитељ

прећи на ша, па и то ша не бисмо могли шчитати на начин како се шчитава кад је за себе, јер би требало, да ученик само припреми уста за изговор тш, а више да гледа у а, па да уједном тренутку изговори ша. Кад се овоме дода, да би, по овоме рецепту, требало и наставник, да скрене пажњу учевику да гледа у а, а да припреми уста за изговор ш, онда би „значило, да би наставник морао прекинути шчитавање ученика у средини речи и дати му упуства за шчитавање ша. До очигледности је јасно, да се у овом случају не може допустити, да ученик само намести уста за изговор ш, већ се мора одмах захтевати да изговори ша; иначе би се учинио прекиду шчи-тавању. Овакав би се поступак још и могао усвојити, кад би речи биле састављене тако, да наизменично долазе само један самогласник, а пошто то није случај, онда се овакав поступак не може правдати. По овоме поступку, дакле, стварно се појав„љују три различита начина шчитавања: један начин за шчитавање засебних затворених слогова; други за шчитавање засебних отворених слогова и трећи за шчитавање задружених једних и других слогова. Оваквим поступком доводи се шчивање у потпуну зависност од наставничког прутића, а тиме се посао око шчитавања знатно отежава, јер се ученици доводе у такав положај, да морају пазити на различите покрете пру-_ тића и истовремено гледати у написану реч и према покретима прутића подешавати шчитавање. Сем тога, захтевати од "ученика да брзо прелазе преко сугласника, а само да се задржавају на самогласницима, значи прибегавати слоговском шчитавању. На овакав начин и није могуће изводити шчитавање целих речи, јер је поступак сувише тежак, те се ради олакшице реч мора делити на мање гласовне групе — слогове, | Интересантна је појава, да присталице оваквог поступка при објашњавању и оправдавању његовом, наводе као пример отворене и затворене двогласне слогове, а не покушавају да такав начин рада оправдају на слоговима, који пре или после самогласника имају два-три сугласника. По њиховом начину, ако би требало прочитати слог који испред самогласника има три сугласника, онда би се захтевало, да ученици наместе говорне органе истовремено за сва три сугласника, а да гледају више самогласник, и у тренутку, на полукружни покрет прутића, све то спојено изговоре, а пошто је то немогуће, онда, држећи се