Učitelj

Почетно читање и писање 285.

па је, бев сумње, и то разлог, што се у овој методи предлаже

кратак изговор сугласника. Држећи се тога мишљења, они и

препоручују, да се ученици навикавају, да сугласнике читају

само у вези са самогласницима. Међутим, наше је мишљење,

да се сваки сугласник може, и мора, у почетном читању отезати, а да се тиме ни најмање не отежава сливање гласова. Ми чак истичемо отегнут изговор сугласника, као први и најважнији услов за постигнуће успеха у настави почетног читања

и писања. Што сугласници при отегнутом изговору губе нешто

мало од свога правог квалитета, то ни најмање не може ометати зглашавање гласова, само ако је наставник упознат са правилним отегнутим изговором сугласника. Треба запазити изговорни квалитет сугласника на крају речи и таквим квали-

тетом га изговорити и на тај начин добити оне квалитете

сугласника, који, су потребни за извођење шчитавања. Истина, ове је квалитете тешко овако писмено саопштити неуким наставницима; њих би требало да ученици учитељских школа усменим путем добију од својих наставника методихе.

Већ само та чињеница, што, присталице слоговског шчи“ тавања двојако поступају при шчитавању затворених и отворених слогова, наводи нас на закључак, да у овом поступку има нечега нездравог. Пре свега, тиме се сам рад комплицира, јер се шчитавање не изводи по једном, и истоветном, поступку. Претпоставимо, да једна реч коју треба шчитати има и отворених и затворених слогова. Огкуда ће тад ученик знати, који ће део у тој речи прочитати на начин како се шчитавају отво-

рени слогови, а који на начин за шчитавање затворених слогова!

Овде се прибегава нарочитом дириговању прутићем, којим се

ученик упућује, на који начин треба који део речи да шчитава.

Поред тога, један затворен слог здружен са отвореним слогом ве може се шчитати на начин како се шчитава кад је сам за се. Узмимо, да је ученицима показато шчитавање речи ос, на начин како смо изнели да то изводе присталице слоговског шчитавања. По томе начину, чим наставник додирне прутићем · завршно слово с ученици ће га изговорити и одмах престати да говоре. Ако се ос налази у комбиницију оста, онда би се могло десити да ученик при додиру с стане; или, ако, хоћемо то застајање да избегнемо, а и по сваку цену да онемогућимо задржавање на сугласнику с, морали бисмо муњевитом брзином