Učitelj

296 Учитељ

„Овако исто треба после делити даље са бројевима 4,95, 6, 7, 8, 9 и 10, увек понављајући и раније пређене бројеве, јер често и брзо долазе нови бројеви, па може настати збрка.

Овако предавање дељења истина, споро је, али сигурно и изведено правилно.

Док ђаци не запазе који је рачун дељење, треба их чешће питати: Како ћеш то да израчунаш 2 |

(Наставиће се)

epa osa are aza

TIEZLAFT OLLIHM ПРЕГЛЕД

Радиша М. Стефановић. Педагошки правци у Италији.

Италијанска педагошка литература, која је учинила нарочите напрегке почетком овога века, последњих година достигла је толики врхунац да се сматра најпрогресивнијом у Европи. На свима Универзитетима педагогици је дато достојно место; отворено је преко 20 Педагошких Школа а на практичном пољу извршена је реформа целокупног школског система на најмодернији начин, благодарећи највише садашњем MHHH= crpy просвете Ђовану Ђентилу, писцу славних педагошких дела и писпу чувене „Марксове Философије“. Маса педагошких часописа проносе педагошке идеје широм целога света а педагошка удружења ничу и дају, слику једне напредне нације,

Данас у Италији постоје ове педагошке школе: спиршиу· алистичка, антрополошка, позитивистичка и социолошка.

1. Спиритуалистичка педагогика имала је свог великог утицаја у другој половини 19 века, када се звала националном школом. Данас је њезин представник Ђузепе Алијево, професор у Турину и човек дубоке културе. Он схвата, да је основ педагогике антропологија и не негира однос између психолошког и физиолошког организма. По њему је васпитање рад природе а врховни васпитни задатак је динамичка и оперативна хармонија. Он се борио непомирљиво против позитивистичке педагогике јер по италијанском националном генију и по философској традицији, позитивизам се мора искључити и из философије и из педагогике. Јер педагошки позитивизам, сматрајући васпитаника као феномен, руши му на првом месту индивидуалност као унутрашњу врлину, да би му конструисао један механизам и ствара немогућим морално васпитање.

2. Антрополошка школа имала је Ломбровза на челу и Ломброзо је имао огромног утицаја на антропологију Њузепа · Серђи, на психијатрију Енрика Морсели, на кривично право