Učitelj

Књижевни преглед 299

Осећање страха код многих је и наследна ствар, јер почива на условима нервног система, који се наслеђује од родитеља. Тако деца многих жена, које су ва време трудноће биле“ престрављене, наследила су један нервни систем тако рећи у абнормалном стању, те се плаше и оних предмета којима су њихове мајке биле уплашене. Син Марије Стуарт, Ђакомо, биоје погомак једне врло храбре породице али је за то ипак биотолико плашљив, да није могао видети исукану сабљу а да не задрхти а то све за то, што је пре његовог рођења пред. очима његове мајке убијен Давид Риц и то осећање страха он је наследио од ње.

Лино Феријани, један од истакнутијих талијанских психолога, испитивао је стотину ђака о страху и ставио им питање: зашто се у опште плаше. Он је добио ове карактеристичне одговоре:

|. Плашим се што је ноћи много мрачно.

2. Плашим се кад грми јер онда ђаво шета по небу на колима.

3. Плашим се црног човека што једе немирну децу.

4. Плашим се жандарма јер он тера у затвор децу, која“ скитају и разбијају.

5. Плашим се пандура који тера у апс ону децу, која су немирна у школи и неће да уче итд. итд.

Али Анђело Мосо, професор физиолигије на универзитету у Туриву, проучавао је страх у свима његовим манифестацијама и дао горње дело, које је преведено на све европске езике и које се сматра као најбоље те врсте у светској литератури. Он је нарочито указао, да се погрешним васпитањем“ страх појачава код деце и да он из основа мења унутрашњу природу дечју. Многе мајке и саме плаше своју децу, само да би ова била мирна и послушна и тако уносе отров у нежну дечју душу. И за то су домаће бајке у којима су главни јунаци ђаволи, вештице и вампири, веома штетне за децу, те их у сваком случају треба избегавати. Мосо тврди факт, да би се 88%/, плашљиве деце могло спасти на време само кад би се“ паметно васпитавала у почетку и увек је противан страху као“ васпитном средству. Чак он износи масу примера да се ог страха може и умрети, јер се тада нервни систем толико узбуди, да престане и функционисати. Многи људи осуђени на смрт падају мртви у моменту изрицања пресуде а многи су умрла од страха и пре него што ће се над њима извршити казна. На једној железничкој станици у Енглеској десио се један веома карактеристичан случај. Једна мајка изашла је на станицу да дочека своју кћер, која је требала првим возом да стигне. Наједанпут се пронесе вест, да је тај воз имао судар у путу и да су многи погинули. После неког времена тај воз: је дошао и кад је мајка видела своју кћер загрлила је, пољубила па пала мртва.