Učitelj

"406 не Уни об

У другом делу расправља се о домаћем васпитању, 'које обухвата васпитање пре рођења, породицу и њен васпитни задатак, навикавање и подражавање, игру и рад, развијање маште помоћу бајки, говор и разум, послушност, казне и дечју околину као скривене васпитаче.

"У трећем делу третира се школско васпитање, где се стечени дечји мисаони круг развија даље и допуњује новим.

И у четвртом делу износи се васпитање после школе, по свршетку школе, -

Ошо Риле подразумева под васпитањем. размножавање, управо усавршавање стваралачких снага за даље и више стварање, јер младе генерације треба да протекну у напредозању своје претходне генерације. „И васпитању је задатак да омладину за то спреми, оспособи, охрабри и задобије“. Како свака епоха има нарочиту садржину, нарочит облик и циљ васпитању према културном нивоу друштвене заједнице у свакој епохи зашта нам историја васпитања даје доказа, то Риле има права на изведени закључак: да се морални прописи и морални идеал мешају са променом економских и друштвених односа. Због тога, „свако доба има своју етику, свој васпитни идеал а тиме и свој начин васпитања који одговара матери-, јалним потребама и друштвеним нужностима свакога доба“ напретку у васпитању и образовању одређивала је та несумитна воља економских дужности и потреба. И због тога је највеће старање полагано на васпитање имућних, а на штету сиромаха. Али, како се само у друштвеној заједници долази: до свести о човечности, како само у друштвеној заједници сазревају човечје снаге и формира се унутрашњи живот то и васпитање мора полазити од предпоставке заједничкога живота. и човека сматрати као друштвено биће. У овоме је преимућство социјалне педагогије над индивидуалистичком. Она хоће да доведе у хармонијски склад породицу и друштвену заједницу, индивидуу и друштво, човека и грађанина, а индивидуалистичкој педагогији не спори право стварања јаких и. OI KN личности, дакле, стварања личних карактера.

Педагози не смеју писати своје списе да би угодили класи од које економски зависе, него просуђивати прилике и: друштвене односе какви су и васпитање дато у оном облику како живот захтева.