Učitelj

Књижевни преглед 409

mach Entstehung und Bedeutung auf Grund der Quellen kritisch dargestelit (Wien & Leipzig, 1918, 176 crpana. Д-р Бургер овако вели (стр. 158 и даље).

„А сада да са ових основних мисли новонемачке педагогике бацимо критички поглед на педагошке тежње садашњице!

„Природно“ Васпитање. (Спенсер, Евалд Хауфе, Елен Кеј и т. д) Према новонемачкој педагозији васпитање је вођење природног развића. Идеал хигијене, оно што је здраво, јако. храбро овој је педагогији прави појам. Педагогији дела (Татраdagogik) je то само једна вредност поред других и виших ваљаности.

2. Педагогика рада (Пабст, Роберт Сајдел, Др. Георг Керженштајнер, и т. д.). Васпитање треба да обухвати читав живот, келокупност рефлекса, законских и вољних радња а мора се еснивати на животним заједницама, чије језгро чини наизмеиично деловање свих њезиних чланова. И животна заједница није искључиво радна заједница а живот опет није искључиво рад, већ збор свих рефлексних нагонских и вољних радња. Васкитање је ваљано образовање, одуховљење свих ових животних радња а не само шпиритулисање рада. С тога је радна школа (или школа рада Агбепзстше) један саставни део школе дела (Тајзсћше), и ако врло важан и обиман део; њезин оправдан оадржај представља у овој своје плодоносно усавршавање, а као знак целине новонемачке читаве педагогике (Сезат!-раdagopiR) oaje своју ваљану узнишеност и светињу.

3. Индивидуална и лична педагогија (Фридрих Ниче, Елен Кеј, Гурлит, Линде, Бертхолд Ото, Шарелман, Руде, и 1. Д.). Борба између индивидуалне и социјалне педагогије ни дан дањи није завршена. Начело педагошке животне заједнице доноси измирење; јер индивидуа (а и личност) и животна заједница јесу наизменични појмови, а циљ васпитења је потпуна личност (Реггдлшсћкен) у савршеној животној заједници. Индивидуална и лична педагогија образује, новонемачкој целокупној педагогији, поред натуралне и социјалне педагогије, само једно делимично поље целине. Од учитељеве личности и експерименталног педагога захтева Лај прирођену педагошку и психолошку финоћу и такт што се потпуно развија само иомоћу теорије и праксе. |