Učitelj

Uloga nasleđa u psihičkom razvitku deteta 329

i instikta; što se može konstantovati, tako reći, od rođenja ma da nije bilo nikakvog spoljašnjeg uticaja.

Ti instikti, ili kako ih Prajer naziva — urođeni refleksi, mnogobrojniji su kod životinja nego kod čoveka. Mladunče životinje ima mnogo više umne sposobnosti i uslova za samoodržanje nego li novorođenče. Pile vrlo brzo posle ispilenja, — samo posle nekoliko trenutaka već može da se kreće, da trči, da čvrsto stoji na тогата 1 да Мјије zrnevlie. Njegovo trčanje, hranjenje celokupno kretanje pokazuju, koliko tačno rade njegove oči i cela njegova muskulatura; s kakvom se tačnošću, može se reći matematičkom fačnošću, određuje u njegovom malom umu veličina i razdaljina predmeta. Pile poznaje svoju majku, čuje njen glas i može da ga razume. jedan žalostan krik kvočke poplaši ga, i ono strmoglavce beži da bi se spaslo. Posle nekoliko dana pile ie umno tako reći, kao i njegova mati. Pogledaite pak novorođenče koliko ie ono nesavršeno! Ono ne poznaje lik svoje majke, ne poznaje njen glas, ne oseća strah, ne poznaje opasnost; — duša detetova je skučena, vrlo ograničena. Te! rođeno dete ne može da misli, ono čak i nema misli, pa i ne može da ih ima; ono nema nikakva konkretna ošećanja, ono ne može da voli, da se raduje, da se boji, da očekuje, još nešto više, ono ne može čak ni da čuje, ni da vidi, i nema apsolutno nikakve predstave za zvuke i forme predmeta, za prostranstvo i vreme, ono ne može ni da hodi. Zbog toga je dete пеmoćno da se samo zaštiti i bez ljubavi i nege odraslih meminovno bi uginulo.

Dakle dete rađajući se, donosi mnogo manje potpunih instikata nego što ih donose mladunci životinja, ono ima mnogo više da se tči nego životinja; ali u zamenu za fo, ono donosi sobom na svet ogromnz SDOsobnost da uči. Kod životinja, nasledno prenašanje |e mnogo potpunije; kod deteta pak, ima više prenašanja naročitih sposobnosti nego potpunih instikata. Treba napomenufi jednu akciju kod deteta, koja je instiktivna i potpuno razvijanje — to ie dojenje (sisanje).