Učitelj

342 Учитељ

која и тривијална. Ко купује и чита овакве списе, не губи само у лудо новац и драгоцјено вријеме, већ читајући још квари и душу.

Сјетимо се само вашарских и криминалних романа, књижевног сметља т. зв. „шундлитературе“ као што је Шерлок Холмс, Тексас Жак, Капетан Морган, разне пикантерије и т. Д. Кад доспије овака лектира у младеначке руке, онда угађајући њеним атавистичким нагонима, који одјекују баш у оно доба, рађа она жељу за пустоловинама, насилним и грозним дјелима, стварајући пустолове, неваљалце, зликовце и грозве људе. А тек дјевојке и романи и отуд кадгод онај пријекор нашег обичног човјека: „Зар да и ја дам своју у школу, да ми научи читати романе“

Кад заговарамо борбу против аналфебетизма, онда увијек имамо у виду добре стране писмености, заборављајући, да самочитање без осталог васпитања може кадгод бити погибелније од аналфабетизма.

Ваља истаћи, да се и код нас може видјети по која рђава књига, што ју је несавјесна књижарска трговина изнијела на пазар.

У неким туђим земљама, гдје је била овладала овака лектира, подигла се против ње страшна борба. која је довела и до интернационалних конгреса и предузимања заједничких сходних мјера. У тој се борби служе вечерњим предавањима за родитеље. друштвеним забавама, чланцима у дневној штампи разговорима у учитељским сједницама, издавањем добрих књига и препорукама родитељима. Негдје нарочити лист „Стража“ бдије над издавањем лектире за младеж.

Овоме је како рекосмо, крива несавјесна трговина и писање неваљала штива, непажња у избору лектире, неваљао укус и неваљано читање, у које се више пута читалац толико угризе, да само гута књигу за књигом, да при том заборавља редовне дужности и само своје здравље.

Валгаст на интернационалном конгресу у Лондону 1908. држећи предавање о омладинској лектири и дотичући се злих страна неваљане лектире препоручује, да се жеља за пустоловинама сврне у праву колотечину на тај начин, да се младеж шаље у шетње и на дуља путовања по горама и долинама