Učitelj

358 Учитељ

где мање, прибегавало оном начину, без кога нема успеха ни у једној уметности : вежбању. Од самог почетка па на свима ступњевима редом много се и читало, и говорило и причало књижевним језиком, и деклинирало, и коњугирало, и успех, где већи где мањи, морао се позтизавати. Погрешно схватање задатка наставе матерњег језика, међутим, светило се једној грани те наставе: стилистици.

_ Она стара, али мало основана претпоставка, она чисто априористичка тврдња о потпуној немоћи дечјој да се сама, без дуге и велике помоћи школине писмено изразе, мати је два дидактичка греха. Прво се због тог далеко распрострањеног и јако укорењеног мишљења о потреби. дуготрајног вођења деце за руку пре него што им смеднемо поверити да сама пишу, увек сувише доцкан приступало ономе, што је у свакој уметничкој настави најважније : вежбању. Друго, из тог истог страха од уображених тешкоћа, право стилистичко вежбање, а то је вежбање у исказивању својих властитих мисли, а не уочавање, памћење и бележење туђих, сведено је на тако малу меру, да га скоро никако није ни било. Противници слободног писменог састава могли би се на ове речи узбудити и узвикнути : „Е није тако! Ми смо баш ти који захтевамо вежбања, ми смо ти који ученику не допуштамо да самостално саставља док се није добро извежбао под нашим надзором. Самосталном писменом саставу зато, управо, и не приступамо одмах, што налазимо да га ученик не би могао ваљано извести ако се није у довољној мери извежбао у раду по нашем упутству. Нама се, дакле, нити може пребацити да доцкан приступамо стилистичким вежбањима нити да их вршимо у недовољној мери.“ Таква би одбрана заиста била умесна, кад би оно што ученици врше на нижем ступњу као припремни посао за доцнији самосталан писмени састав, или бар оно што доцније раде као неслободни писмени састав, у истини било стилистичко вежбање. Међутим се све те радње, вршене увек по заповести. учитељевој, увек по прописаном шаблону, увек са великим страхом да се не учини каква граматичка или "ортографска погрешка, могу назвати каквим било другим именом, само не стилистичким вежбањем. Тиме, разуме се, није још речено да су такве радње и без икаквог утицаја на права стилистичка вежбања. И чисто техничка вежбања у писању су, нема сумње,