Učitelj

Слободни писмени састави 359

потребна и корисна, на пр. преписивање из читанке, писање будикаквих речи или реченица из памети и T. |M. Таквим радњама дете, ако ништа друго, вежба руку у писању, учи се да све лакше пише, а што му рука буде исписанија, то ће му лакше после бити да забележи неку своју мисао кад му то затреба. Да се такве радње не могу назвати стилистичким вежбањима, јасно је по себи. Али нису стилистичка вежбања ни оно, када учитељ исприча и деца препричају неку причу, па деца после по сећању пишу то у своје свеске; или кад учитељ, макар и уз сарадњу ученика, пишући на школској табли реченице појединих ученика, једну по једну, конструише неки писмени систав, па га одмах избрише, а деца после пишу колико је које запамтило.: То су вежбања у памћењу у вези са вежбањем у писању, али никако нису права стилистичка вежбања. Ни у једном од наведених случајева не вежба се дете у томе, како ће својој мисли, кад му дође потреба да је напише, дати израза, а једино би се вежбања такве врсте смела назвати стилистичким.

Ко је походио Другу дечју изложбу у Београду и обратио своју пажњу на лепе слободне цртеже мање и веће деце, које је изложио био „Пролетњи салон“ из Загреба, могао се својим очима уверити шта све може учинити дете, пуштено да само, из својих побуда, кад и како оно само хоће, да лепог израза своме опажању света и своме осећању лепоте. Ту је било повише радова који показују доста велики уметнички смисао својих малих твораца. До тако лепих ресултата тешко да би се икад дошло да су та деца, којој су родитељи, без сумње, допуштали да цртају кад-год. што-год и како-год хоће, чекала да пођу у школу, па да ту годину дана повлаче праве црте, а другу годину криве и т.д. Та су деца цртала још на годину-две дана пре поласка у школу, па су се после код куће све више вежбала у слободном изражавању цртама, и њихови радови на Изложби ресултат су те велике извежбаности. Кад је свако од те деце први пут добило писаљку у руке и покузшало да нацрта ово или оно, ти су цртежи били, разуме се, до крајности примитивни. Деца у прво време цртањем исказују само своје појмове: две праве црте и поврх њих круг, то TM је човек, и т. д. Али што више црта, дете све већма осећа потребу да бира црте, да све лепше изрази оно што хоће.