Učitelj

Књижевни преглед | 637

Букваром огледамо успех деце а тиме ценимо и наш успех Деца читају речи из буквара а наставник их прати, поправља и о садржини се разговара и т. M.

Писца не разумем што каже да буквар игнорује дечју духовну тековину. _

Место одговора даћу примере из мојих забележака.

Чита се код слике „жаба“.

Миле чита реч „жаба“.

— Шта то прочитаг —

— Где ти је жабаг —

— Ево, ово је жаба!, и дирну прстом слику.

–- Не! —

— А што —

— Скочиће! —

=— Неће, ово је слика....

— Ама, ујешће те! —

— Не може ме ујести јер је слика.,

— Може ли жаба, и то истинска жаба, да уједег —

— Може, вели Раде. Мене је жаба ујела. Ишао сам са мамом у реку на купање, ја се купам у водиа жаба скочи са обали на мене па ме уједе.

— Баш те уједег! —

— Уједе ме, па ја узмем каменицу, па је убијем...

— Раде, црни!, рече Слава. Зар не знаш да ће ти мама умрети што си жабу убио -—

— Нисам, господин, нисам!, убрза Раде. Него сам је само ударио и она побеже, кроз плач ми одговори.

Чита даље „жар“.

— Шта се зове жара —

— Кад жари, рече ђак.

Жара, коприва, жари а не жар. — Жар је друго...

— Жар, то је жишка, одговори други.

— Јесте жишка, одобравам ја, само кад је пуно жишки.

Ја сам видео пуно жишки, рече Драги.

— А где —

— Код ковача, одговори Драги. Он дува, дува, — па пуно жишки — па и по ковачници скачу.

Хоћу да им објасним шта је варница, али Миле наставља причати о жару. |